Država "dere" prevoznike

A da je ta cena obrnuto srazmerna kvalitetu domaćih cesta, potvrdiće svi koji su bar jednom izašli iz Srbije.

Od Beograda do Niša ima 237 kilometara i vozačšlepera koji prolazi kroz Srbiju za korišćenje tog auto-puta mora da plati 40 evra.

Po ceni te vožnje u samo jednom pravcu, još i da mu ostane kusur od 11 evra, vozačtog istog kamiona može da koristi sve švajcarske ceste narednih 14 meseci.

Deonicu od 380 kilometara auto-puta od Ankare do Istanbula Turci naplaćuju 40 evra.

Pa opet, iz Puteva Srbije najavljuju da će od Vlade zatražiti novo poskupljenje putarine i to od 20 odsto.

Zoran Drobnjak, v.d. direktor ovog preduzeća rekao je da „putarina na našim drumovima nije menjana pet godina“, te da će oni u ponedeljak na Upravnom odboru razmatrati to povećanje. Razlog su, kako navode, sve veći troškovi održavanja. Kao primer navode Hrvatsku, u kojoj se deo puta od Zagreba do granice sa Slovenijom naplaćuje više od šest evra.

Svako poskupljenje, čak i kada je u fazi najave, nervira građane naročito kada je kriza na sve strane. Ovo poskupljenje bi, pre svih, pogodilo one koji se transportom bave.

"Ne možemo da poredimo cene ovde i u Hrvatskoj, ili bilo gde drugo. Ne može u Srbiji da bude jeftinije, kada nama u Hrvatskoj za korišćenje puta naplate 25 odsto manje od pune cene", kaže za predsednik Privredne komore za međunarodni transport Neđo Mandić. Popuste srpski prevoznici imaju i u drugim evropskim zemljama, i najčešće su, kaže Mandić, od 20 do 25 odsto. U Srbiji takvih popusta nema.

Gotovo je nemoguće, napominje on, porediti cene putarina, kao i kvalitet auto-puteva.

"Za svakog ko se vozi nemačkim putevima besplatno, mnogo je kada treba da plati i dinar putarine u Srbiji. A da ne spominjemo kakva je razlika u putevima ovde i tamo. To vam je kao kad na pijaci imate trule jabuke koje su jeftine i one skupe velike od 150 dinara. Neuporedivo je“, napominje Mandić.

Ali ako bismo poredili, od Beograda do Niša vozači putničkih automobila moraju da plate 10 evra, putarina do Novog Sada je od 3,5 do 13 evra, a od Novog Sada do Subotice od 4,5 do 18 evra. U Hrvatskoj je cena drumarine od 1,3 evra, dok za put od Zagreba do Splita, što je nekih 410 kilometara, treba izdvojiti 17 evra. Poređenja sa ostalim evropskim zemljama opet nam ne idu na ruku. U susednoj Bugarskoj sedam dana putarine plaća se pet evra, u Rumuniji još manje, od tri do pet evra, u zavisnosti od usklađenosti motora sa evropskim standardima. Makedonci naplaćuju putarinu u zavisnosti od kategorije puta od 0,6 do 3,8 evra.

U Mađarskoj vinjeta koja se kupuje čim se pređe granica košta 10,2 evra za automobile, do 28,5 evra za kamione. Caka je u tome što umesto sedam važi deset dana. Koliko Mađari manje naplaćuju vidi se na jednostavnom primeru - 10 evra je njihova vinjeta koja važi deset dana za sve puteve u Mađarskoj, 10 evra je i jednokratna upotreba glavnog druma od Beograda do Niša.

U Putevima kažu da je novca premalo zato što se najpre moraju podmiriti sve kreditne obaveze, platiti kamate, odbiti planirane investicije, troškovi projektovanja, zarade zaposlenih, tako da za puteve ostaje nedovoljno jer je za kvalitetno održavanje godišnje potrebno 300 miliona evra.

Iako se broj vozila iz godine u godinu povećava, trenutna godišnja zarada od putarina je nekih 15,5 milijardi dinara, što nije dovoljno da bi se podmirile sve ove potrebe. Putevi su pre nekoliko godina tražili povećanje cena, ali pod izgovorom da su većdovoljno skupe Vlada to nije odobrila.