Kako naplatiti prekovremeni rad?

Usled ekonomske krize sve više ljudi ostaje bez zaposlenja, što znači da isti obim posla obavlja znatno manje ljudi.

Radna nedelja sve je duža za mnoge zaposlene u Srbiji, pa tako u ovom trenutku njih čak 315.000 na poslu umesto standardnih 40 časova, provodi više i od 50 sati nedeljno.

Prema podacima Zavoda za statistiku, dve trećine zaposlenih u Srbiji ostaje na poslu prekovremeno, a za to ne dobija adekvatnu novčanu nadoknadu, a čak 203.126 njih je potvrdilo da njihova radna nedelja traje duže od 60 sati.

Direktor inspektorata za rad Dragoljub Peurača kaže da je vrlo teško utvrditi kršenje Zakona o radu ukoliko zaposleni ne prijave da ostaju prekovremeno na poslu, a da im za to nije više plaćeno.

Inspekcija se suočava sa još jednim problemom, sporim reagovanjem suda u slučajevima kada je kršenje zakona utvrđeno.

“Od onih podataka koje posedujemo obično to bude da preko 50 posto prijavljenih poslodavaca kod sudija za prekršaje ili im bude izrečena kazna ispod zakonskog minimuma, ili često budu procesi zastareli, ili budu ponekad i oslobođeni. Znači inspekcija nema uvide u to koliko se to često dešava, ali znamo da pojedini sudovi nisu efikasni i dolazi do zastarevanja postupaka čak i do 50 posto“, objašnjava Peurača.

Podaci Unije poslodavaca Srbije znatno se razlikuju od onih koje ima Zavod za statistiku. Direktor unije poslodavaca Dragoljub Rajić kaže da prekovremenog rada ima u 16 odsto privatnih kompanija, a da osam odsto kompanija isplaćuje zarade za prekovremeni rad.

Tokom ekonomske krize Srbija je postala tržište jeftine radne snage i to je problem koji treba sistemski rešavati.

“Činjenica je da se tokom krize prekovremeni rad uvećao u Srbiji kao što je to i u zemljama u okruženju obzirom da je zbog smanjenja troškova i zbog toga što je pad prometa čitavih 30 odsto u privredi Srbije, došlo je praktično do potrebe i da se više štedi na nivou preduzeća i da se više radi“, navodi Rajić.

Propusti se javljaju u gotovo svim delatnostima, a najviše u oblasti trgovine i ugostiteljstva. A poslodavcima ide na ruku zid ćutanja zaposlenih i njihova nespremnost da prijave prekovremeni rad zbog straha od gubitka posla.