Razvoj moguć i bez demokratije?

Indeks demokratskog razvoja (IDD) za 2012. ipak pokazuje da je demokratski razvoj u pojedinim državama išao ruku pod ruku sa ekonomskim.

Naime, zagovornike slobodarskih ideja i demokratskog pravnog poretka mogao bi da obraduje ekonomski razvoj nekih latinoameričkih držva. Tako su, prema IDD-u, Kosta Rika, Čile i Urugvaj bile najuspešnije nacionalne ekonomije u regionu.

S druge strane, Gana, Bocvana i Južnoafrička Republika u Africi važe za uzorne primere. Stručnjaci predviđaju da bi te zemlje srednjoročno mogle da beleže privredni rast od čak šest odsto.

"Demokratija utiče na ljudski razvoj, na primer na zdravlje i obrazovanje, a to prati i privredni razvoj", objašnjava Jerg Faust iz nemačkog Instituta za razvojnu politiku i dodaje kako se takav uticaj primećuje i u afričkim državama.

Dugo vremena se verovalo da ekonomski razvoj neke zemlje zavisi od stepena demokratije koja u njoj vlada. Prema toj teoriji, demokratija garantuje političke i građanske slobode i omogućuje građanima i preduzetnicima da preuzmu inicijativu, a to su važni faktori za razvoj.

I “čvrsta ruka” ume da vodi ekonomiju

Pokazalo se, međutim, da ima puno primera zemalja s autoritarnim režimom koje u dužem vremenskom periodu beleže značajan privredni rast.

Jerg Faust navodi primer Meksika između 1940-ih i 1960-ih ili Kine u poslednje dve-tri decenije, a tu su i neki autoritarni režimi u Africi poput onoga u Etiopiji i Ruandi.

"Ove zemlje pokazuju da je i u takvim režimima moguće ostvariti privredni rast", zaključuje Faust.

U Kini vlada nerado toleriše nezavisne inicijative i udrućenja. Vlada Ruande je poznata po tome što svoje kritičare stavlja iza rešetaka, a etiopijski režim blokira internet stranice opozicionih grupa - a ipak se ekonomije ovih zemalja značajno razvijaju.

Ruanda i Etiopija beleže sjajne ekonomske rezultate u Africi (sxc.hu)

Sa 8,1 i 9,7 odsto pricrednog rasta, Ruanda i Etiopija beleže znatno višu stopu od ostatka subsaharske Afrike. To su frapirajuće brojke, ali one su logične, tvrdi Kuaku Kofi, docent za analize i razvoj sa Univerziteta Vitvatersrand u Južnoafričkoj Republici.

"Da bi neka zemlja ostvarila privredni rast, potrebna je izvesna disciplina, a za tu disciplinu je potrebna čvrsta ruka. Postoje zemlje u kojima je za određivanje privrednih prioriteta zaslužno vođstvo koje vlada čvrstom rukom”, kaže Kofi.

I Jerg Faust sa nemačkog Insituta za razvojnu politiku ima objašnjenje za to što su neke autoritarno vođene države uspešne u ekonomiji - njima je uspelo da ostvare određenu političku stabilnost koja pruža sigurnu podlogu za privredni razvoj.

Prema njegovim rečima, postoji još jedan činilac - inkluzivnost. Države kao što su Meksiko, Kina i afrčke autokratije imaju relativno velike stranke i preko njih dolaze do širokih interesnih grupa poput poljoprivrednika ili sindikalaca.

Ko profitira – pojedinci ili svi?

Upitno je, međutim, da li od ekonoskog u ovakvim zemljama profitira veći deo stanovništva? Ne orijentišu li se autokrate previše na privredni rast zanemarujući pri tom obrazovanje i zdravlje?

"Dolazi do poboljšanja i na apsolutnom nivou ljudskog razvoja, kao na primer, u smanjenju siromaštva i boljoj zdravstvenoj preventivi", smatra Faust.

U Indeksu ljudskog razvoja koji, između ostalog, uzima u obzir i prosečno životno doba u kojem stanovnici neke zemlje umiru, školsko obrazovanje i stopu siromaštva - zemlje poput Kine, Etiopije i Ruande su se znatno popravile.

Ipak, prema rečima Fausta, jedno izvesno. "Nejednakost dramatično raste", upozorava on. U autoritarnim režimima profitira jedna relativno mala grupa - u nadproporcionalnim razmerima.

Lajal Vajt sa Gordon instituta za ekonomske nauke u Pretoriji, s druge strane, veruje da od ekonomskog razvoja dugoročnu korist ima čitavo stanovništvo.

"Stanovništvo profitira, iako ne onako brzo kako bismo mi to želeli. To je vrlo spori proces", ocenjuje on.