Lidl donosi cene niže za 40 odsto

Ulazak Lidla na tržište Srbije, kako su istakli stručnjaci, pokazaće našu otvorenost za dolazak drugih stranih trgovinskih lanaca, doprineće opštem porastu kvaliteta trgovinskih usluga ali i poštravanju konkurencije, što će dovesti do pada cena određenih proizvoda.

Ekonomista Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović izjavio je Tanjugu da je dolazak nemačkog diskontnog trgovinskog lanca Lidl na tržište Srbije bolji od bilo kakve socijalne potrošačke korpe i da će doneti veću slobodu izbora.

"Što više slobode izbora, biće veće blagostanje za svakoga, a tržište može da deluje dobro i za najsiromašnije", kazao je on i objasnio da će Lidl omogućiti kupovinu jeftinijih proizvoda pristojnog kvaliteta ali ipak, ne onakvog kakvi su proizvođački brendovi.

Stevanović je rekao da su moguće cene niže i do 40 odsto, jer Lidl ima manji asortiman proizvoda i preovlađu njegove trgovačke marke.

"Za veliki broj ljudi to je prihvatljiva opcija i oni će dobijati neke proizvode jeftinije, ali ne mogu očekivati da će dobiti iste brendirane proizvode po nižoj ceni od Lidlovih proizvoda. Ako je nekome skupo da plaća proizvođačke robne marke, njemu će dolazak Lidla biti odličan", ocenio je on.

Prema Stevanoviću, na dolazak Lidla u Srbiju dugo se čekalo "jer nisu bili dobrodošli i nije bilo mesta za njih, a sada će možda biti više mesta". Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je ranije da je nemački Lidl u Srbiji kupio šest lokacija na kojima će otvarati maloprodajne objekte, a potrebno im je još devet, dodajući da neke lokalne samouprave o tome pregovaraju sa predstavnicima Lidla.

Lidl je do sada kupio zemljište u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu i Valjevu, kao i u Nišu, gde treba da otvori nekoliko objekata.

Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za trgovinu Gordana Hašimbegović izjavila je ranije Tanjugu da bi dolazak diskonta u Srbiju značio i promenu na tržištu maloprodaje, konsolidaciju i jačanje konkurencije među trgovcima, što svakako ide na ruku potrošača.

Diskonteri posluju sa nižim troškovima, koje ostvaruju kroz skromniji nivo usluge, ograničen asortiman, a značajno je učešće proizvoda sopstvene trgovačke marke. Proizvode nabavljaju u velikim količinama, zbog čega od dobavljača dobijaju povoljne uslove, a sve to im omogućava da obezbede niže cene u svojim objektima, dodala je ona.

Lanac diskontera Lidl, radi tako što uglavnom, centralizovano nabavlja robu na jednom mestu za sve zemlje gde posluje, njihovi maloprodajni objekti i sva operativa je mnogo jeftinija, navela je Hašimbegović.

"Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojoj nema diskontnih trgovinskih lanaca dok ovi trgovci posluju u skoro svim državama regiona Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj", istakla je Hašimbegović. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ocenio je da će dolazak svetski poznatog Lidla, koji već ima objekte u zemljama u okruženju, značiti mnogo za domaće tržište.

Papović je objasnio da se to odnosi ne samo na ponudu kvalitetnih trgovačkih marki po povoljnim cenama, već i na sprečavanje "trgovačkog i proizvođačkog monopola sa kojima smo trenutno suočeni."

On je kazao da će dolazak jednog od stranih i ozbiljnih trgovinskih lanaca u Srbiju dovesti do tržišne utakmice koja će rezultirati nižim cenama, dodajući da su postojeći trgovinski lanci već počeli da skidaju cene.

Veoma je bitno, prema rečima Papovića, da na naše tržište dođu nove, kvalitetne, trgovačke marke, jer se na osnovu najnovijih analiza postojećih trgovačkih marki može "ozbiljno sumnjati u njihov kvalitet".

On je izrazio i nadu da će "Lidl" za izradu sopstvenih robnih marki angažovati i proizvođače iz Srbije. Pravilnikom o klasifikaciji trgovinskih formata, diskontna prodavnica (diskont) definisana je kao trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike da je neto prodajni prostor manji od 1.500 metara kvadratnih, asortiman je ograničen i po pravilu obuhvata od 700 do 1.500 artikala.

Diskonti se bave prodajom prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, asortiman je širok, ali "plitak", uz niži nivo usluge u odnosu na standardni, učešće privatnih robnih marki je veliko, sistem prodaje je organizovan u vidu samousluživanja.

Cene su od prosečnih tržišnih cena iste vrste proizvoda po pravilu niže za 20 do 30 odsto, a diskonti se nalaze u gradskim i prigradskim naseljima, na obodu gradova ili uz važnije saobraćajnice.