MMF: Stezanje kaiša bilo pogrešno

Iako to nije zvaničan stav MMF-a, stručnjaci ukazuju da bi ta priznanja politiku MMF-a mogla da preokrenu u pravcu potrošnje umesto stezanja kaiša.

Dvojica vodećih ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, Olivije Blanšar i Daniel Lei priznali su da su pogrešili u preporukama o merama štednje u Evropskoj uniji. Iako to nije zvaničan stav te međunarodne finansijske organizacije, svetski i domaći ekonomisti ukazuju na to da bi politiku MMF-a, koja je počivala na stezanju kaiša, samopriznanje moglo da preokrene u pravcu potrošnje.

Protesti protiv mera štednje, koje je tražio, između ostalih i MMF-a, obeležili su atinske ulice poslednjih godina. Potom su dvojica vodećih ekonomista MMF-a obelodanila da je insistiranje na stezanju kaiša u Grčkoj, Španiji, Portugalu, bilo pogrešno.

Olivije Blanšar i Danijel Lei priznali su da su prognostičari značajno potcenili povećanje nezaposlenosti i pad domaće potražnje koja je u vezi sa fiskalnom konsolidacijom.

To praktično znači da su rezovi u budžetu koje je MMF predložio brže smanjivali potrošnju nego što se ekonomija oporavljala. Rezultat je bio porast nezaposlenosti.

"Ono što je tu katastrofalno je da je Evropa i sa projektovanim rastom od 0,1 odsto u ovoj godini, jedini region u svetu koji je nakon pet godina krize gori nego što je bio pre pet godina. Najveća cena je plaćena u ljudskim žrtvama u smislu ostanka bez posla", objašnjava urednik sajta makroekonomija.org Miroslav Zdravković.

Za nešto više od mesec dana saznaćemo hoće li ovo priznanje greške da promeni odnos MMF-a prema Srbiji. Tada bi delegacija MMF-a trebalo da dođe u Beograd zbog pregovora o novom aranžmanu sa Srbijom. Promena bi se ogledala u predlogu štednje umesto dosadašnjeg stezanja kaiša.

Domaći ekonomisti kažu da nije isključeno da bi ovo mogao biti uvod u promenu politike MMF-a u smeru podsticanja potrošnje.

"Potpuno je nejasno kako se štednjom povećava zaposlenost. Iz te perspektive ja kao ekonomista procenjujem da je nama u ovom trenutku nezaposlenost problem broj jedan. Treba uraditi sve da se to prevaziđe, a to se najbolje može uraditi sa investicionom potrošnjom", ističe Mihajlo Crnobrnja sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Crnobrnja je pristalica toga da se dodatna potrošnja usmeri u investicije za nova radna emsta, a nije pobornik rasta plata i penzija.

Sudeći prema izjavama prve žene MMFa, u centru pažnje te organizacije ostaće Evropa i Amerika koje su na ivici recesije. Kako je objasnila Kristina Lagard, mere i pomoć MMFa su neophodne zbog velikog uticaja koje te dve ekonomije imaju po ostatak sveta. Međutim, nije navela koje će to mere biti.