Ne trošite ništa, ne ide na bolje

Razlog za to nije samo činjenica da su i država, privreda, pa i većina građana prezaduženi.

Hroničan nedostatak novca, nažalost, u narednoj godini teško da će moći da se nadomesti uzimanjem nekog zajma. Krediti su ovde i dalje preskupi.

Uz to, sužava se i lista onih koji uopšte mogu da uđu u proceduru odobrenja pozajmica. Banke, u želji da sačuvaju svoj kapital, postavljaju sve više barijere za uzimanje bilo kakvog zajma.

Sudeći po statistici, taj njihov potez je i logičan. Jer, samo za godinu dana broj zaposlenih, i to uglavnom u privatnom sektoru smanjen je za 1,1 odsto. Uz to, mnogi od onih koji su uzimali pozajmice posle 2000. godine danas su među 363.000 ljudi koji su, zvanično, ostali bez radnog mesta.

Iako statistika kaže da nam plate stalno (bar za malo) rastu, život je redovno demantuje. Standard građana, upoređujući koliku zaradu imaju i šta za nju mogu da kupe, definitivno stalno pada. Kako predviđaju stručnjaci, ni 2013. godina nam neće doneti mnogo bolji standard nego prethodna. Bar ne u prvih šest meseci. Zbog brojnih dugova, moraćemo za „zategnemo kaiš„, i to ne na nove troškove, već na namirivanje starih kamata. "Ovo je prelomna godina za nas, godina u kojoj moramo da štedimo da bismo kasnije imali više", kaže ekonomista Ivan Nikolić.

Bolji život građani mogu da očekuju tek krajem 2013. godine, a do tada će biti primorani da žive verovatno i lošije nego lane. Plate će rasti mnogo sporije, pogotovo u javnom sektoru.Kako objašnjava Nikolić, kamate na zaduživanje padaju, ali mnogo sporije nego što smo planirali. Zato je najbolje da oni koji planiraju veća ulaganja - preskoče barem prvu polovinu godine.

U 2013. godini najbolje je da građani troše - onoliko koliko imaju. Ulazak u bilo kakve kreditne obaveze može biti rizičan. Ovo se posebno odnosi na korišćenje dozvoljenog minusa. Ova vrsta zajma danas nosi, u proseku, i 30 odsto godišnje kamate. Prinos banaka u slučaju ovih pozajmica neće skoro biti niži, bar ne dok inflacija ozbiljnije ne bude počela da pada.

Evri su upola jeftiniji, ali bi kurs u 2013. lako mogao da pomrsi i ovaj račun, jer bankari uveliko računaju da ćemo ovu godinu završiti sa kursom evra na nivou od 118 do 120 dinara. Ono što je trenutno povoljnije, a to su zajmovi vezani za evro, može lako da se promeni narednih meseci. Ovde pravog saveta nema, pa svaki dužnik, pre potpisivanja ugovora o kreditu, mora da ponese i breme svoje odluke.

Čekovi su sve više na ceni, ali ih ne daju sve banke. Pravi savet za one koji umeju dobro da rasporede kućni budžet je da što više koriste plaćanje na odloženo i na rate, pošto ček ne nosi dodatni trošak. Pogotovo sada kada trgovci, u opštem padu prometa, beskamatno na 12 rata prodaju i belu tehniku i elektronske uređaje, nameštaj...

I ovde je potreban oprez! Kod svih većih troškova, pogotovo ako se kupuje konstantno i uporedo, postoji opasnost da se prezadužimo i da ne možemo da vratimo dug.