Saković: Bez panike zbog kukuruza

Saković kaže da se kroz pojačanu kontrolu i inspekciju može sačuvati zdravstvena ispravnost hrane za ljude i životinja.

On je u izjavi za agenciju rekao da će negativne posledice kontaminacije kukuruza aflatoksina na najvećem procentu ovogodišnjeg roda osetiti proizvođači, jer će zbog toga izvoz biti drastično smanjen.

Generalni direktor preduzeća za kontrolu kvaliteta "SGS Srbija" Marinko Ukropina izjavio je za današnji Madjar So (Magyar Szo) da je u njihovim laboratorijama utvrdjeno da je najveći deo ovogodišnjeg roda kukuruza u Srbiji kontaminiran aflatoksinima, koji su najkancerogenije poznato jedinjenje koje se može naći u hrani za ljude i životinje.

Ukropina je kazao da je kontaminaciju kukuruza izazvala suša i da se na osnovu ispitanih uzoraka može zaključiti da je svega 32 odsto ovogodišnjeg roda bezbedno za ljudsku upotrebu.

Prema mišljenju Sakovića, propust oko utvrdivanja aflatoksina je napravljen još tokom vegetacije kukuruza, jer poljoprivredne stručne službe i instituti koje prate primenu hibrida koje su proizveli, nisu na vreme upozorile proizvodjače.

"Tada je već moglo da se odluči da se zaraženi i zdravi kukuruz razdvoje nakon berbe, što nije učinjeno, pa je sav kukuruz skladišten zajedno", naveo je on jedan od načina na koji je šteta mogla da se smanji.

Saković je kazao da su odgovorni u državi upoznati s problemom već mesec dana i da treba očekivati da su pojačane kontrole na svim nivoima za sve proizvode od kukuruza, navodeći da postoje načini prerade i detoksikacije da se taj otrov ne nadje u stočnoj i hrani za ljude, odnosno u mleku i mesu.

Prema njegovim rečima, stočnoj hrani i koncentratima mogu da se dodaju odredjeni minerali koji omogućavaju da životinja kroz izlučevine izbaci otrov iz organizma i ne veže ga u meso.

Govoreći o izvozu kukuruza, on je naveo da bi se moglo desiti da on ove godine dostigne 30 odsto prošlogodišnjeg, na šta će pored umanjenja roda zbog suše, uticati i aflatoksini u kukuruzu.

"Ovogodišnji rod iznosi oko četiri miliona tona, što je za trećinu manje od prosečnih 6,5 miliona tona, a pojava aflatoksina dodatno otežava situaciju, jer je srpski kukuruz svetski brend uz koji ide epitet da je bez toksina, da nije genetski modifikovan i da se može koristiti za ljudsku ishranu", rekao je Saković.

On je objasnio i da kod aflatoksina postoji odredjeni nivo tolerancije na prisustvo u poljoprivrednim proizvodima, a procenat se razlikuje od zemlje do zemlje i od namene tih proizvoda, zbog čega neke količine domaćeg kukuruza mogu da se izvezu, a druge ne.

Dodao je da sličan problem s prisustvom aflatoksina u kukuruzu ove godine imaju i Rumunija, Madjarska i Bugarska, iako pojava aflatoksina predstavlja pojavu karakterističnu za tople krajeve.

Aflatoksini su toksični produkti plesni Aspergillus flavus, koji mogu biti prisutni u stočnoj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodnju ljudske hrane, kao i u žitaricama, kukuruzu, krumpiru, voću, orašastom voću i hrani životinjskog porekla, posebno mleku, ako su životinje hranjene kontaminiranom stočnom hranom.

Ta plesan može zahvatiti sve procese od uzgoja i žetve, preko skladištenja do prerade, njena pojava uslovljena je klimom geografskim položajem, agrotehničkim merama i načinom prerade sirovina.

Stručnjaci navode da aflatoksini oštećuju jetru i druge organe i izazviaju rak jetre.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) smatra da kad su u pitanju aflatoksini nije moguće postizanje apsolutne sigurnosti hrane, odnosno da maksimalno dopuštena količina bude jednaka nuli. Povremena konzumacija malih količina aflatoksina je neizbežna, ali u tom slučaju FDA smatra da je rizik za pojavu bolesti vrlo nizak.