Štednja građana veća od dugova

Devizni depoziti građana veći su skoro dve milijarde evra od njihovih dugovanja.

U nedelju, odnosno mesec štednje, ušli smo sa 7,8 milijardi evra depozita.

Poznato je da su građani zaduženi za oko šest milijardi evra, pa je jasno da su mnogo veći poverioci nego dužnici.

Već nekoliko godina kamate na štedne uloge se smanjuju, pa stručnjaci kažu da nedelja štednje nema više značaja kao pre nekoliko godina, kada su kamate bile dvostruko veće.

Uz to, radost za štediše je mora za banke, jer se svakog novembra na ime kamata na oročene uloge klijentima isplati više od 200 miliona evra. Zbog predvidivosti roka isplate, banke sada stimulišu duže štedne rokove. Pre nekoliko godina, na svaki oročeni evro banke su morale da na računu Narodne banke drže 40 centi, ili 40 odsto na ime obavezne rezerve. Sada je taj iznos smanjen u proseku na 28 odsto. Ipak, iako se kamate smanjuju, one se ne prenose automatski na nižu cenu kredita.

Činjenica je da su na tržištu Srbije kamate znatno više nego u regionu, tako da kamatne stope na štednju imaju tendenciju pada.

Pre godinu dana, evro je vredeo 100,78 dinara, 12 dinara ili 12 odsto manje nego sada. Tolika je i međugodišnja inflacija u dinarima. Tako je štedišama ostala realna zarada od oročenih kamata na godinu dana u proseku od 4,5 odsto.

To je bilo isplativije od dinarske kamate, koja je tek pokrivala godišnju inflaciju. Otuda se stručnjaci zalažu da se cela godina proglasi godinom štednje, kako bi se otklonila sumnja da se svakog novembra nešto nepredviđeno dešava sa kursom.

"Zbog transparentnijeg poslovanja i zbog zdravije klime uopšte, trebalo bi bolje iskorititi ovih nedelju dana ili mesec dana kako bi se promovisali svi proizvodi koje banke imaju i produžili na godinu dana. To bi bilo dobro i zdravo za finansijski sektor, za bankarski sektor, da bi se sprečile spekulacije i građanima omogućilo da planiraju na duži rok", kaže ekonomski konsultant Vladimir Krulj.

Od kraja oktobra ove godine povećan je i porez na devizne kamate sa 10 na 15 procenata. To je još jedan pokušaj stimulisanja dinarske štednje, koja se ne oporezuje. Ipak, za značajniju štednju u dinarima treba još sačekati dok dugoročno ne oborimo inflaciju.