Poreskim dužnicima se ne žuri

Ta suma je, kako su potvrdili „Politici” u Poreskoj upravi, svega 4,5 odsto od njihovog ukupnog duga koji se procenjuje na oko 360 milijardi dinara.

Upitani zašto je to tako i kakvi su sledeći postupci za one poreske obveznike kod kojih se utvrdi da mogu, a neće da plate porez, u Poreskoj upravi objašnjavaju, da se prinudna naplata sprovodi kada dospela poreska obaveza nije izmirena u zakonskom roku.

Pre otpočinjanja prinudne naplate, Poreska uprava, shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izdaje opomenu za plaćanje poreza kako bi dug bio plaćen u zakonskom roku od pet dana.

Ukoliko dužnik ne plati porez u ovom roku, poreznici kreću u prinudnu naplatu donošenjem rešenja o prinudnoj naplati.

Prinudna naplata sprovodi se kroz blokadu računa, oduzimanje nepokretnih i pokretnih stvari, novčanim i ne novčanim potraživanjima u gotovini i hartijama od vrednosti.

Postupci prinudne naplate na nepokretnim i pokretnim stvarima sprovode se kod svih obveznika koji imaju evidentiran dug po osnovu javnih prihoda zaplenom i prodajom, ističu u Poreskoj upravi.

Od januara do septembra prinudnom naplatom na nepokretnostima Poreska uprava je upisala 368 hipoteka. U 502 slučaja je popisana imovina i izvršena njena procena, prodate su četiri nepokretnosti, 14 je preneto na državu i naplaćeno je 121,6 miliona dinara.

Kada je reč o pokretnoj imovini poreznici su za isti period naplatili ukupno 182,1 milion dinara. Kako stvari stoje Poreska uprava bi mogla da otpiše potraživanja u iznosu od oko 330 milijard idinara prema firmama koje nisu u stanju da ih izmire, a tu se, pre svega, misli na firme u stečaju i restrukturiranju.

Ukoliko bi se to dogodilo, to bi značilo da će biti naplaćeno svega 30 milijardi dinara ili manje od 10 odsto ukupnog poreskog duga. Od ukupno oko 360 milijardi dinara poreznici su procenili da je oko 92,5 odsto duga nenaplativo.

Na pitanje, da li očekuje da će najavljena ažurnija unakrsna procena imovine i prihoda, koja bi trebalo da krene od 1. januara 2013. dati nešto bolje rezultate nego što je to kod spiskova s imenima 500 najvećih poreskih dužnika, Vladimir Ilić, bivši direktor Poreske uprave kaže, da postoje propisi za sve koji izbegavaju da plate porez ili legalno prijave imovinu po kojoj bi morali da se terete.

On potvrđuje da će se nova unakrsna provera imovine i prihoda nastaviti 1. januara naredne godine. Prema tvrdnjama Poreske uprave, ta praksa nije ni prekidana, ali je fakat, ističe Ilić, da nije bila onog tempa kao 2006. godine kada se u taj posao ušlo.

"Cilj unakrsne provere je da se ukrštanjem podataka o stečenoj imovini i prihodima otkriju oni koji su se obogatili na nelegalan način, što bi obezbedilo i više novca u državnoj kas"i, kaže Ilić.

On očekuje da će do Nove godine najverovatnije morati da dođe do donošenja nekih novih podzakonskih akata koji će bliže regulisati pitanje unakrsne provere.

To je jedini način da se utvrdi kako neko ko prima platu od 500 ili 1.000 evra raspolaže milionskom imovinom, kaže Ilić i dodaje da metoda unakrsne provere služi, pre svega, da pogodi kriminalce i ljude koji se bave nelegalnim poslovima. On napominje da bi trebalo proveriti, pre svih, najbogatije, kojih je u Srbiji između 10.000 i 20.000. Među njima su samo oni čija je imovina vrednija od 200.000 evra, što realno čovek za života može da stekne. Postupak je definisan Zakonom još 2003. godine, a tri godine kasnije, počele su provere. Za vreme njegovog „direktorovanja” pročešljano je svega tridesetak slučajeva. Šta je posle bilo – niko ne zna.

Nadležni tvrde da su se imovina i prihodi kontrolisali svih prethodnih godina i da su se u malom broju slučajeva pojavile nelogičnosti. U Poreskoj upravi kažu da je na bogate ljude primenjivana poreska stopa od 20 odsto bez priznavanja normiranih troškova.