Ko je Tabakovićevoj vezao ruke

Od Jorgovanke Tabaković, novog guvernera Narodne banke, mnogo se očekuje. Da smiri kurs, obuzda inflaciju, dužnicima smanji rate za kredite, štedišama poveća kamate, ali istovremeno da pojeftini zajmove privredi. Mnogi od ovih ciljeva su potpuno kontradiktorni i jedni s drugim ne idu.

Može li, u ovim okolnostima, novi guverner da unese novine u zgradu u Ulici kralja Petra i promeni kurs vođenja monetarne politike ako su joj na raspolaganju isti stari instrumenti za njeno vođenje?

"Očekivanja od guvernera u Srbiji su vrlo često prevelika, a instrumenti za vođenje monetarne politike su ograničeni, što može da bude razlog za relativno česte smene guvernera”.

Ovim rečima je profesor Milojko Arsić, pre dva dana na Ekonomskom fakultetu pokušao da objasni domete politike Narodne banke Srbije. Suštinu ove rečenice koja praktično govori o tome da su prvom čoveku centralne banke „vezane ruke” možda i najbolje shvataju bivši guverneri.

Milojku Arsiću, uredniku „Kvartalnog monitora”, čini se da će Tabakovićka voditi politiku kontinuiteta i da krupnih zaokreta u odnosu na njenog prethodnika Dejana Šoškića neće biti. Šta je to što svakom srpskom guverneru vezuje ruke? Srbija se nalazi u specifičnoj poziciji – već decenijama u našoj zemlji postoji dvovalutni sistem, a oko 70 odsto novčane mase i kredita je u evrima.

"U takvoj situaciji guverner stalno hoda na ivici noža", smatra Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta.

On objašnjava zašto referentna kamatna stopa centralne banke, koja bi u teoriji trebalo da bude kao dirigentska palica za banke, na osnovu koje pojeftinjuju i poskupljuju krediti u našoj zemlji ima ograničen uticaj. Jer, referentna kamata se odnosi na kredite u dinarima, a 70 odsto novčane mase je u evrima. Zato je taj kanal između kamate centralne banke i ponude i tražnje za novcem u Srbiji začepljen.

Šta bi se, na primer, desilo ako bi guverner u Srbiji smanjio kamatnu stopu i tako relaksirao monetarnu politiku, što se sudeći prema ekonomskim udžbenicima, preduzima u cilju podsticanja privrednog oporavka. "To bi povećalo količinu dinara na tržištu, izvršilo pritisak na kurs, što bi se zatim prelilo i na cene. Šta se dalje dešava gledali smo nebrojano puta. Zbog slabljenja dinara kreće pritisak od dužnika prema centralnoj banci. To su vrlo snažne lobističke grupe kojima slabljenje dinara ne odgovara, jer su njihove obaveze u evrima. Njima odgovara jak dinar, a to izaziva ozbiljne makroekonomske posledice, jer stimuliše uvoz, utiče na gašenje domaće proizvodnje, destimuliše izvoznike i štediše" – objašnjavao je Živković.

Problem je što se u dvovalutnom sistemu krizni procesi veoma brzo razvijaju, dodaje. Jer, kada dinar, na primer slabi, svako želi da ga se što pre reši i pobegne u čvrstu valutu. To, međutim, izaziva sledeće posledice: evro je na tržištu sve traženiji, što podiže njegovu cenu dok se masa dinara povećava, što opet posledično ubrzava inflaciju.

Šta bi se, sa druge strane, dogodilo ukoliko bi NBS u uslovima relativno visoke inflacije naglo podigla referentnu kamatnu stopu. To bi, prema mišljenju profesora Živkovića, za posledicu imalo smanjenu kreditnu aktivnost, što bi opet uticalo na smanjenje stope ekonomskog rasta.

"To pokazuje da male greške u vođenju monetarne politike imaju velike posledice" – kaže naš sagovornik.

Problem je što ne postoji nijedna knjiga koju srpski guverner može da pročita, a iz koje će da nauči kako se vodi monetarna politika u dvovalutnom sistemu.

"Za velike svetske istraživače ta tema nije interesantna i oni se time nisu bavili”, kaže Živković. Ne postoje ni naučni radovi na tu temu, pa je pozicija prvog čoveka Narodne banke prilično delikatna, jer te stvari mora da uči u hodu, a potezi koje preduzima utiču na ceo ekonomski sistem i male greške se skupo plaćaju. Vladimir Vučković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, kaže da, kada se površinski posmatra situacija u Srbiji, vide se samo problemi iz domena monetarne politike: inflacija i kurs. To se najčešće stavlja na dušu guverneru, jer se misli da je on za to kriv.

"Međutim, uzroci tih problema su na drugoj strani, ne u monetarnoj politici, a to je ono što se ne vidi na prvi pogled. Najčešće su inflacija i kurs posledice fiskalne ekspanzije, odnosno prekomerne državne potrošnje, na šta NBS ne može da utiče", – kaže Vučković.

U situaciji kada je evro dominantna valuta u sistemu, ponašanje i očekivanje učesnika se ne formiraju na bazi referentne kamatne stope koja se odnosi na dinare. To praktično znači da monetarna politika Srbije u velikoj meri zavisi od politike koju vodi Evropska centralna banka.

Dvovalutni sistem u Srbiji traje već decenijama i prema oceni Boška Živkovića, to ne može da se promeni ni naglo, ni preko noći, jer bi izazvalo velike troškove.