Nove mere štednje španske vlade

Mnogi na tržištu veruju da će nove mere, koje će, kako se očekuje, uključiti veće poreze i izmene u penzijskom sistemu, biti uvod u traženje pomoći od Evropske centralne banke.

Recesijom pogođena Španija je pod pritiskom da uđe u program otkupa obveznica ECB koji je kreiran kako bi se zaustavio rast troškova zaduživanja zemalja u krizi.

Sve do letos Španija je plaćala veoma visoke kamate na svoje obveznice, što je za posledicu imalo spekulacije da će ta zemlja morati da traži međunarodnu pomoć.

Uslov za program ECB je da Španija prvo traži pomoć od ostalih 16 članica zone evra a zatim bi ECB kupovala njene obveznice.

Do sada vlada u Madridu nije bila voljna da traži pomoć u strahu od uslova koje bi zona evra postavila za pomoć.

Analitičari kažu da se vlada predvodjena Marijanom Rahojem nada da će današnje mere biti dovoljne da zona evra prestane da uvodi dalju kontrolu potrošnje i deficita kada Španija eventualno zatraži pomoć.

Španija se grčevito bori da ispuni obećanje dato EU i spusti deficit sa 8,9 odsto BDP u 2011. na 6,3 odsto BDP u ovoj godini, 4,5 odsto u 2013. i na 2,8 odsto do kraja 2014.

Svaki poziv za pomoć Španije delovao bi na finansijsko stanje cele zone evra jer je ekonomija te zemlje vredna 1,4 hiljade milijardi evra i treća je po veličini u zoni.

Recesijom pogođena Španija nastoji da podigne bankarski sektor opterećen nenaplativim zajmovima i pomogne prezadužene regionalne vlade.

Nove stabilizacione mere španske vlade stižu u trenutku velikih protesta u Madridu, pada cena španskih akcija i rasta troškova zaduživanja.

Prinos na desetogodišnje španske obevznice danas je, samo nekoliko sati pre nego što će biti objavljene nove mere, ponovo skočio na više od šest odsto, odnosno na nivo na kojem je bio u vreme kada je ECB objavila plan kupovine obveznica. Očekuje se da među merama koje će biti predstavljene kasnije danas budu ušteda u budžetu za 2013. od 40 milijardi evra, povećanje penzija za procenat ali bez uskladjivanja sa rastom troškova života i povećanje nekih poreza.

Takođe je predvidjeno osnivanje posebnog tela koje će kontrolisati da li regionalne valde poštuju zahtevano smanjenje deficita.

Sutra bi pak Španiju mogao da dočeka još jedan udarac jer se očekuje objavljivanje rezultata stres testa banaka.

Vlada će na osnovu rezultata testa odlučiti koliko će od 100 milijardi evra iz spasilačkog zajma odvojiti za spas posrnulog bankarskog sektora. Preliminarno se procenjuje da će joj za to biti potrebno 60 milijardi evra.