Soroš i Polson navalili na zlato

Prema poslednjim podacima, cena unce zlata na spot tržištu u Londonu dostigla je 1779, 50 dolara.

Zbog špekulacija da će potezi niza centralnih banaka povećati potražnju za zlatom cena tog plemenitog metala koji se smatra dobrim utočištem ovih je dana dostigla najviši nivo od kraja februara.

Naime, japanska centralna banka je najavila da će svoj fond za kupovanje imovine koja uključuje i državne obveznice povećati za deset biliona jena, odnosno 127 milijardi dolara.

Američki Fed je objavio vest o novom krugu kvantitativnog popuštanja monetarne politike, što je bio dovoljan okidač za dizanje cene zlata.

Upravo su zbog toga oni koji upravljaju fondovima digli su izloženost dugoročnim ulagačkim pozicijama za 19 odsto pa su prošle nedelje sklopili 131.687 ugovora, pokazuju statistike američke komisije za terminsku trgovinu.

"Svaki put kad se novac upumpava u privredu, to je dobra vest za zlato", poručuju analitičari.

Prema poslednjim podacima Bloomberga, cena unce zlata na spot-tržištu u Londonu dostigla je 1779,50 dolara, što je najviše od 29. februara ove godine.

Naime, cena zlata za isporuke u decembru na tržištu Comek skočila je za 0,2 odsto i iznosila 1774,80 dolara za uncu.

Bernard Sin, direktor trgovanja valutama i metalima u MKS Financee, smatra da zlatu podsticaj daje svaka mera koja je neka vrsta kvantitativnog popuštanja. "Postoji službeni interes za zlato i centralne banke kupuju, od Rusije do Koreje. Kupovina banaka nije podstaknuta cenom, nego alokacijom imovine", izjavio je Džeremi East, čelni čovek za trgovanje metalima Standard Chartereda.

Isto tako, mnoge investitore u zlato su "usmerili" i poznati milijarderi Đžordž Sorođ i Đžon Polson, koji su u drugom tromesečju drastično povećali izloženost tom plemenitom metalu.

Soroš je više nego udvostručio ulaganje u SPDR Gold Trust, na 884.400 udela, prema podacima od 30. jul Paulson & Co. povećao je udeo za 26%, na 21, 8 miliona udela.

Pojačana kupovina zlata u takvim količinama omogućena je i zbog toga što je Indija, koja je inače i najveći kupac zlata na svetu, drastično smanjila uvoz. Ovogodišnji uvoz zlata u tu državu mogao bi se smanjiti za 250 tona, na 350 tona.

Ipak, zlato nije jedini metal koji je upisao rast. Cena paladijuma skočila je za 0,9 odsto na 673 dolara za uncu, a platinom se trgovalo po 1634,54 dolara za uncu.

Zanimljivo je da cene zlata rastu već jedanaestu uzastopnu godinu iu tom periodu su povećane za čak sedam puta, prenose agencije.

Centralne banke i Međunarodni monetarni fond najveći su vlasnici sa 29.500 tona ili 17 odasto ukupne količine zlata, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato.

Očekuje se da će centralne banke ove godine kupiti više od 456 tona zlata, koliko su kupile i lani.