Razlike Berlina i Pariza oko krize

Zvanični Pariz više od Berlina insistira na bankarskoj reformi i paketu pomoći za Španiju.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Fransoa Oland imaće priliku da te razlike premoste kada se sutra budu sastali i jugozapadnom nemačkom gradu Ludvigsburgu povodom obeležavanja 50-godišnjice obraćanja francuskog predsednika Šarla De Gola nemačkoj omladini, javila je francuska novinska agencija AFP.
Iako je sastanak najvećim delom ceremonijalan, zvaničnici navode da će Merkelova i Oland razgovarati i o zajedničkoj evropskoj bankarskoj superviziji.
Budući da je nemačko-francusko partnerstvo pokretač evropske integracije, neslaganja Berlina i Pariza onemogućavaju donošenje uverljivog rešenja za krizu u evrozoni.
Razlike u mišljenjima oko bankarske supervizije isplivale su na površinu posle sastanka ministara finansija evrozone na Kipru prošlog vikenda.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je tada rekao da je savršeno jasno da ciljni datum za pokretanje supervizije, predvidjen za 1. januar 2013, nije ostvariv.
"Neće biti moguće ostvariti to 1. januara", naveo je Šojble, dodajući da "nije vredno ni raspravljati o tome".
Njegov francuski kolega Pjer Moskovisi je, pak, odgovorio da je "gubljenje vremena odugovlačenjem, greška". Da bi prekinuli opasnu vezu izmedju banaka i javnog duga, lideri Evropske unije (EU) su se u junu dogovorili da novom fondu za spas, Evropskom stabilizacionom mehanizmu (ESM) omoguće da dokapitalizuje banke direktno, umesto da, kao ranije, pomoć bude isporučena preko vlada, čime se uvećava dužnički teret država.
Lideri su formiranje fonda povezali sa uspostavljanjem zajedničkog bankarskog nadzora, koji je trebalo da stupi na snagu početkom 2013.
Nemačka i Francuska, medjutim, ne dele mišljenje na temu toga šta sve bankarska supervizija treba da povlači, iako se slažu da taj posao treba da obavlja Evropska centralna banka (ECB).
Berlin smatra da u nadzor treba da budu uključene samo velike banke, čiji bi bankrot imao uticaj na celokupnu evrozonu, dok Pariz želi da ECB nadzire svih 6.000 banaka u monetarnoj uniji.
Razmimoilaženja oko drugih tema, kao što je pomoć za Španiju, takodje su sve očiglednija. Mada je Oland javno priznao da vlada u Madridu ima pravo da samostalno odluči da li će i kada zatražiti pomoć EU i ECB, izgleda da francuski zvaničnici ne dele to mišljenje.
"Bilo bi bolje kada bi Španija zatražila pomoć, svi znaju da joj je potrebna", rekao je nedavno francuski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. Španski zvaničnici, medjutim, ukazuju da će radije nastaviti sa trenutnim merama smanjenja javnog deficita i strukturnim reformama, u nadi da će se troškovi zaduživanja Madrida spustiti u meri dovoljnoj da se izbegne traženje pomoći.
To je strategija koju podržava vlada u Berlinu.
"Paket finansijske pomoći je teška artiljerija, koja povlači brojne uslove i intervenciju 'trojke'", odnosno EU, ECB i Medjunarodnog monetarnog fonda, izjavio je neimenovani nemački zvaničnik.
"To nije korak koji treba shvatati olako i namenjen je zemljama koje više ne mogu da se finansiraju na tržištima, što trenutno nije šlucaj u Španiji", naveo je taj zvaničnik Berlina.
Koliko u četvrtak vlada Španije obavila uspešnu aukciju obveznica. Nemački zvaničnici su u više navrata ponovili da je za rešenje krize u evrozoni potrebno vreme. No, Oland je apelovao da na sledećem samitu EU u oktobru, budu donete odluke koje bi pomogle u vraćanju poverenja i podsticanju privrednog rasta u najvećoj regionalnoj integraciji na svetu.