Bogati postaju još bogatiji

U skladu sa smanjenjem državne imovine, od 1992. do 2012. privatna imovina se povećala za 4,6 hiljada milijardi na tačno 10 hiljada milijardi evra, odnosno više nego dvostruko.

Samo u tzv. „kriznom periodu“ od 2007. do 2012. je privatna imovina, u šta se ubrajaju nekretnine, građevinsko zemljište, investicije ili potraživanja iz penzionih fondova preduzeća, porasla za 1,4 hiljade milijardi evra.

Prema izveštaju Ministarstva rada u gornjih deset odsto je i udeo deset najbogatijih porodica „koji je u istom vremenskom periodu sve više rastao“. 1998. je to bio udeo od 45 odsto ukupne imovine.

Međutim, danas je u rukama ove najbogatije nemačke desetorke čak 53 odsto ukupnog bogatstva zemlje. A porodice koje činu donju polovinu liste poseduju smao jedan odsto ukupne imovine Nemačke, navodi se dalje u izvještaju u koji je uvid imao nemački dnevnik Zidojče cajtung.

U Izveštaju se navodi da se u "gornjem delu beleži pozitivan bilans“. A onih 40 odsto stalno zaposlenih u donjem delu skale je, međutim, zbog inflacije pretrpelo smanjenje ličnih dohodaka.

Jedan takav razvoj situacije "povređuje pravo naroda na jednakost“, konstatovala je nemačka ministarka rada Ursula fon der Lajen (von der Leyen) iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Na osnovu ovog izveštaja o siromaštvu i bogatstvu zaključuje se da se radi o trendu topljenja državnog bogatsva. Zidojče cajtung navodi, pozivajući se na izveštaj, da se državna imovina od 1992. do početka 2012. umanjila za celih 800 milijardi evra.

A to se videlo i zbog mera preduzetih tokom finansijske i ekonomske krize kada je došlo do "pomeranja“ privatnog bogatstva.