"Istražiti bogaćenje direktora"

Privrednici iz ovog udruženja traži i detaljno istraživanje svakog pojedinačnog slučaja bogaćenja.

Unija poslodavaca Srbij (UPS) u saopštenju navodi da su su mnogi direktori i drugi rukovodioci ovih preduzeća u proteklih 10 godina postali milioneri i stekli značajan broj nekretnina i drugu vrednu imovinu, a da gubitke pokrivaju privreda i gradjani.
Unija poslodavaca Srbije upozorava da privatni sektor više ne može da pokriva nagomilane gubitke javnih preduzeća i da je pored donešenja novog Zakona o javnim nabavkama hitno potrebno uvesti profesionalizaciju u upravljanje javnim preduzećima.
Jedno od najčešćih obećanja u protekloj predizbornoj kampanji bilo je i departizacija i uvodjenje profesionalnog upravljanja u republička i lokalna javna preduzeća, podsećaju u UPS - u.
Bez ovih promena u rukovodjenju javnim preduzećima i dalje će njihovi gubici, kako je navedeno, biti pokrivani iz budžeta Srbije, od poreskih i drugih prihoda ubranih iz privatnog sektora. "Ovako će se nastaviti višedecenijski paradoks da oni koji zdravo privredjuju finansiraju rad gubitaša", kaže se u saopštenju. Unija ističe da je nestručno vodjenje javnih preduzeća i nagomilavanje gubitaka, uprkos monopolima koje imaju, dovelo je do toga da je 45 odsto njihove tržišne vrednosti "pojedeno" proteklih 10 godina.
Korupcija u procesu javnih nabavki, oprema, alati, tehnologije i novčana sredstva koja neprestano "cure" obeležja su poslovanja ovih preduzeća, sem retkih izuzetaka. "Do sada su ova i druga državna preduzeća prvenstveno služila za uhlebljavanje partijskih kadrova i nepotizam", kažu u UPS - u.
Jedno istraživanje pokazalo je da u 570 lokalnih i republičkih javnih preduzeća postoji ukupno 8.242 direktora, pomoćnika, zamenika i savetnika direktora i drugih rukovodilaca.
Njihove prosečne plate su veće od 70.000 dinara, a na najvišim funkcijama više i od 120, 150 i 200 hiljada dinara. Samo bruto zarade ovih nameštenika iznose približno više od 97 miliona evra godišnje (bez amortizacije službenih automobila, goriva, toplih obroka, regresa, bonusa, troškova reprezentacije, dodatnih beneficija...). Računica pokazuje da bi za Srbiju bilo isplativije da za isti novac angažuje 570 vrhunskih menadžera iz inostranstva sa mesečnim neto platama od 10.000 evra, pod uslovom da se efikasnim upravljanjem ova preduzeća izvedu iz gubitaka.
Na ovaj način bi se uštedeo i značajan deo novca koji se godišnje istopi na korupciji u javnim nabavkama (prosečno 900 miliona evra godišnje), pošto ovaj vid korupcije i "ugradjivanja" polazi od vrha rukovodstava u javnim preduzećima.
Samo od novca ušteđenog na javnim nabavkama može se formirati Razvojna banka Srbije i ta preko potrebna sredstva se ulože u razvoj perspektivnih privrednih grana. Privreda pozdravlja donošenje novog Zakona o javnim nabavkama koji treba da smanji obim i učestalost zloupotreba, ali bez biranja stručnih i iskusnih pojedinaca za menadžere republičkih i lokalnih JP, nastaviće se sa praksom lošeg vodjenja ovih firmi i nanošenjem štete budžetu Republike Srbije. Zbog svega toga privrednici apeluju na vladajuće strukture da izvrše obećanu departizaciju i depolitizaciju javnih preduzeća i kroz novi Zakon o javnim preduzećima uvedu prekršajne i kaznene mere za sve one koji budu zloupotrebljavali rukovodeće funkcije u ovim preduzećima.