Inflacija najmanje 10 odsto

Analitičari upozoravaju i da će Srbija biti neslavan rekorder po visini rasta cena, ako ne budu sprovedene strukturne reforme i poboljšana opšta ekonomska situacija.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović ocenio je da je sasvim izvesno da će se inflacija na kraju godine kretati oko 10 odsto, uz tendenciju da to bude i nešto više ako poskupe proizvodi i usluge čije cene su u nadležnosti države. "Ono što treba naglasiti jeste da je slab poljoprivredni rod u velikoj meri, uz depresijaciju domaće valute u ovoj godini, indukovao ovako skokovito kretanje, odnosno turbuletno kretanje inflacije u srpskoj privredi", rekao je on.
Đogović je naglasio da je suša koja je uslovila slab poljoprivredni rod samo posledica neorganizovanosti države i njenih institucija i nepostojanja strategije da se spreče sve vrste elementarnih nepogoda, pa i suše.
Prema njegovim rečima, država je u vreme kada je imala znatne prihode od privatizacije i kada je mogla da se zaduži pod povoljnijim uslovima, morala da uloži u sisteme za navodnjavanje, čime bi izvozni potencijalni zemlje bili povećani i obezbedjena stabilnost cena hrane na domaćem tržištu.
"Umesto toga, mi imamo cenovne pritiske i imaćemo, svakako, potrebu za uvozom, posebno, recimo, stočne hrane, i nekih drugih kultura, kako bi se mogli uposliti preradjivački kapaciteti i podmirile potrebe stanovništva", rekao je Đogović.
Kako je naveo, može se očekivati i da odredjene kartelsko-monopolske strukture, koje postoje u pojedinim oblastima proizvodnje iskoriste trenutak da povećaju cene više nego što je tržišno opravdano. On je istakao da će ionako smanjena kupovna moć stanovništva na odredjeni način biti "brana da se i taj scenario odigra, jer bi se u potpunosti došlo do zamiranja i onako lošeg maloprodajnog prometa.što bi naravno ugrožavalo likvidnost samih proizvodjača, kao i trgovaca".
Nova vlada je, prema rečima Đogovića, dobila u nasledstvo veoma "vruć krompir" i jedno vreme bi mogla da intervencijama iz Robnih rezervi amortizuje te cenovne udare, ali je na dugi rok neophodna adekvatna strategija poljoprivrednog razvoja zemlje, kao i reforma javne uprave, smanjenje tekuće potrošnje, kako bi se moglo rasteretiti proaizvodnja, odnosno privreda.
"Bez tih reformskih zahvata, ne možemo računati na smirivanje inflacione aždaje , koja se razbuktala u svojoj punoj snazi", zaključio je on.
Ekonomista Zoran Popov ocenio je da je jedini način i jedini lek da se "eliminiše i suzbije" inflacija i da se stabilizuje kurs u Srbiji popravljanje sveukupnih ekonomskih prilika u zemlji.
Ističući da će ako inflacija do kraja godine bude ispod 10 posto, "to biti fantastičan uspeh", Popov je ocenio da će se ona kretati izmedju 12 i 15 posto.
On je podsetio da je "poljoprivreda u lošem stanju, kriza u svetu se nastavlja, nikakvog pomaka nema kod nas u investicionoj aktivnosti, čak ni u finansijskom sektoru, koji je nakad bio glavni nosilac privrednog rasta zemlje.
Prema procenama Popova, i pad bruto domaćeg proizvoda zemlje u ovoj godini biće sigurno veći od tri odsto što znači "veoma oštro pogoršanje ekonomskih prilika, oštar pad životnog standarda stanovništva, uz inflaciju koja će sigurno preći 10 posto". On je ocenio i da mere koje preduzima Narodna banka Srbije, od kojih je jedna povećanje referetne kamatne stope, ne daju efekta već će samo "prigušiti privredu, smanjiti priliv kredita, i otežati privredni život zemlje".
Prema podacima koje je centralna banka iznela polovinom avgusta, očekuje se nastavak rasta medjugodišnje inflacije u Srbiji i u narednom periodu koja bi prema centralnoj projekciji NBS do kraja godine mogla dostići do deset procenata.
Direktor Sektora NBS za monetarne analize i statistiku Branko Hinić rekao je da će na inflaciju najviše uticati rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i poskupljenja hrane, zbog suše, ali i poskupljenja regulisanih cena i uvoznih proizvoda.
On je istakao da visoko učešće hrane u indeksu potrošačkih cena, (više od trećine) čini inflaciju veoma osetljivom na šokove kao što je to bilo u drugoj polovini 2010. godine.
U projekciju inflacije NBS uračunato je i povećanje PDV za dva procenta (sa 18 na 20 odsto i sa osam na 10 procenata), kao i rast regulisanih cena - električne energije, gasa i lekova do kraja godine do 9,5 odsto. Te regulisane cene za sedam meseci porasle su za 3,1 odsto. Ukoliko ne bi rasle regulisane cene inflacija bi bila manja za jedan procenat.
Hinić je rekao da će inflacija maksimum dostići u prvoj polovini 2013. godine, da bi se do kraja te godine vratila u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.