KiM: Amerikanizacija privatizacije

Na tenderu je konkurisalo osam kompanija, a međuministarska radna grupa je odlučila da se za dalji tok procesa prodaje kvalifikovalo pet kompanija - među kojima i ACM, u saradnji sa Telekomom Portugalije.

Učešće kompanije Medlin Olbrajt na tenderu za privatizaciju PTK je u javnosti u Prištini dočekano s odobravanjem, s obzirom na činjenicu da je ona tu veliki autoritet zbog uloge SAD - dok je ona bila državna sekretarka - u dešavanjima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine, prenosi Tanjug.

U kosovskom ministarstvu za ekonomski razvoj ističu, međutim, da će se u postupku privatizacije maksimalno poštovati zakonski uslovi i dokumentacija za tender, te da svi imaju iste šanse.

U saopštenju MEZ o prekvalifikacijama se ističe da je pet kompanija ispunilo sve zakonske, finansijske i tehničke uslove.

Tender za privatizaciju trebalo bi da bude oglašen krajem avgusta ili početkom septembra, a rok za dostavu ponuda je sredina novembra.

U kosovskom ministarstvu ekonomskog razvoja ističu da očekuju da do kraja godine okončaju celokupni postupak privatizacije i da u u prvoj polovini sledeće godine kompanija koja bude pobednik na tenderu prezume 75 odsto akcija PTK-a.

ACM je osnovana 2003. godine, a od 2007. godine ima investicione fondove širom sveta vredne više od 600 miliona američkih dolara, a rukovodi imovinom od oko 700 miliona dolara.

Portugal telekom, sa kojima je kompanija ušla u trku za privatizciju PTK, deluje u nekoliko zemlja sveta i ima godišnje prihode od četiri milijarde evra. Međutim, ima i onih koji negoduju. Naime, s obzirom da pitanje vlasništva kosovskog Telekoma još nije rešeno sa Telekomom Srbije, a prodaji Pošta i telekomunikacije Kosova (PTK) protive se i radnici i neke političke stranke na Kosovu.

Posle prošlogodišnjeg "podsticaja" koji je došao od američke državne sekretarke Hilari Klinton, lično, ipak je okončan predkvalifikacioni tender - a u najužem izboru kompanija koje bi da kupe 75 odsto kosovskog operatora našla se i kompanija bivše državne sekretarke SAD Medlin Olbrajt.

Septembra 2010, kosovsko ministarstvo za ekonomiju i finansije saopštilo je da je pet međunarodnih telekomunikacionih kompanija zainteresovano za privatizaciju - Hrvatski telekom (u većinskom vlasništvu Dojče telekoma iz Nemačke), Alb telekom iz Albanije (u većinskom vlasništvu Kalik grupacije i Turk telekoma iz Turske), Oraskom telekom iz Egipta, Telekom Austrije i Sabafon iz Jemena.

Telekom Srbija je tada zatražio od tih kompanija da povuku svoje ponude, jer se radi o - kako je navedeno - otetoj imovini Telekoma Srbija. U pismu koje je Telekom Srbija poslao operatorima navedeno je da će, ukoliko se obavi bilo kakva transakcija sa njegovom otetom imovinom na Kosovu i Metohiji, srpska kompanija preduzeti sve pravne mere "pred sudovima sedišta ponuđača, kao i pred evropskim jurisdikcijama".

Telekom Srbija je mesec dana ranije, avgusta 2010, u londonskom "Fajnenšel tajmsu" objavio upozorenje mogućim kupcima da je reč o imovini nastaloj uzurpacijom vlasništva i da će se svim pravnim sredstvima boriti protiv onih koji se odluče na kupovinu. U kosovskoj vladi, kako je pisala prištinska štampa, očekivali su da bi PTK mogli da prodaju za sumu od 300 do 600 miliona evra.

Prodaja Telekoma Kosova pokušana je 13. septembra 2010, ali se nije javio nijedan zainteresovani kupac.

U oktobru 2010., strategija kosovske vlade za prodaju 75 odsto akcija PTK je u kosovskoj skupštini usvojena bez kvoruma, dan posle posete Hilari Klinton, a opozicioni poslanici su najavljivali iznošenje slučaja pred Ustavni sud Kosova, dok su analitičari upozoravali da je ta odluka nelegalna.

Mediji u Prištini su izveštavali da je privatizacija PTK podelila vladajuću koliciju i doprinela izlasku Demokratskog saveza Kosova iz Vlade Kosova, čime je Kosovo uvedeno u institucionalnu krizu, a marta 2011, opozicione stranke kosovskih Albanaca najavile su proteste ukoliko vlada ne izbaci privatizaciju PTK iz budžeta. U oktobru prošle godine, na tenderu se pojavio samo jedan ponuđač - Telekom Austrije, pošto se Hrvatski telekom povukao.

Ispostavilo se da su nezvanična saznanja bečkog dnevnika o neučešću Austrijanaca u tenderu na Kosovu tačna, a prošle sedmice okončan je predkvalifikacioni tender za PTK i - pokazalo se da je u najuži izbor ušla i kompanija "Olbrajt kapital menadžment" (Albright Capital Management, ACM), čiji je jedan kod najvećih akcionara bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt.

Privatizacijom PTK kosovska vlada je planirala da obezbedi 300 miliona evra, potrebnih za gradnju auto puta od Vrbnice, na granici sa Albanijom, do Merdara na administrativnoj liniji sa Srbijom, čiju je gradnju započeo američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, izvestili su mediji u Prištini.