Šta MMF savetuje Rusima

U specijalnom izveštaju posvećenom problemima ruskog penzionog sistema, MMF je pozvao vladu u Kremlju da što hitnije sprovede penzionu reformu, kako bi se smanjila zavisnost budžeta od cene nafte i sprečio rast troškova zbog postepenog starenja nacije.

MMF insistira na najnepopularnijoj ideji, povećanju starosne granice za odlazak u penziju. Do 2050. ova granica bi morala da se poveća na 65 godina za oba pola, jer će u suprotnom troškovi penzija do tada da porastu na oko 16 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Povećanje penzione granice je, kako se ističe, jedini mogući način da se u Rusiji formira stabilan i funkcionalan penzioni sistem. Ruski penzioni sistem ima više mana nego vrlina, uvereni su u MMF i zemlja neće izdržati pritisak sve starijeg stanovništva, posebno u uslovima nestabilnih cena nafte.

U Rusiji je na snazi jedna od najnižih penzionih granica u svetu, 55 godina za žene i 60 za muškarce. U razvijenim zemljama prosečna starosna granica je od 64 godine za muškarce i 63 godine za žene, a u zemljama u razvoju 61, odnosno 58 godina.

Mnogi se, međutim, penzionišu mnogo ranije, tako da faktički žene u Rusiji odlaze u penziju sa prosečnih 52-54 godine, a muškarci sa 54-58 godina. Oko 30 odsto penzionera iskoristi brojne pogodnosti za prevremeno penzionisanje.

Za razliku od drugih zemalja u usponu, u Rusiji je celokupna populacija pokrivena sistemom penzionog osiguranja, u Aziji u proseku tek svaki četvrti penzioner, a u Latinskoj Americi 60 odsto.

U Rusiji vlada prilično složen sistem indeksacije penzija, po kome se osnovica penzije povećava po stopi prosečnog rasta zarada, ali ne više od rasta prihoda Penzionog fonda. Ukoliko je inflacija veća od 6,0 odsto postoji mogućnost da se penzije podignu i ranije tokom godine.

Postoje nedostaci i u sistemu isplate osiguravajućeg dela penzija, koji se uplaćuje na posebne račune Penzionog fonda. Isplate se obračunavaju tako što se štednja kroz osiguranje deli na 216 meseci, sa pretpostavkom da će penzioner dobijati prinadležnosti 18 godina. Od 2013. uštedjevina će se deliti na 228 meseci, ili 19 godina. U drugim razvijenim zemljama sistem je drugačije uređen, pa se sredstva uštedjena za penziju dele na godine prosečnog životnog veka aktuelnog u trenutku podnošenja zahteva za penzionisanje, što automatski stabilizuje sistem u uslovima starenja nacije.

MMF ima primedbe i na deo penzione štednje, jer se 85 odsto aktive penzionog sistema nalazi u Penzionom fondu Rusije kojom upravlja Vnješekonombanka.

Zbog ovih nedostataka ruski penzioni sistem je preskup, na isplatu penzija godišnje odlazi oko 9,0 odsto BDP, od kojih se sa 30 odsto isplaćuju osnovne penzije, 60 odsto kroz osiguranje i još 10 odsto na druga davanja. Po udelu penzionih troškova Rusija je mnogo bliža zapadnoj i istočnoj Evropi nego zemaljama u razvoju.

Troškovi penzija su pri tom u poslednjoj godini povećani za 3,5 odsto BDP, zbog rasta troškova penzionog sistema. Od 2007. do 2010 godine odnos penzija prema prosečnoj zaradi je povećan sa 27,4 na 40 procenata.

Eksperti MMF procenjuju da će se životni vek Rusa od 2010. do 2050. povećati za četiri godine, kao i u drugim zemaljama istočne Evrope.
U slučaju da ekonomija obezbedi brz tempo rasta, i životni vek će se brže produžavati, što će dovoditi do problema zbog niske starosne granice za odlazak u penziju.

Ruskinje su od 2005. do 2010. radjale u proseku 1,4 deteta, što je u na nivou ostalih zemalja istočne Evrope, ali će taj odnos da se poveća do sredine veka na 1,8 dece, što je još ispod prirodne reprodukcije stanovništva od 2,1 deteta po jednoj ženi.

Odnos stanovnika starijih od 65 godina prema broju radno aktivnog stanovništva će sredinom veka da se udvostruči, sa 18 odsto u 2010. na 36 procenta u 2050. godini. Stanovništvo Rusije stariće približno istim tempom kao i u razvijenim zemaljama, gde će se odnos starijih od 65 godina prema radno sposobnim povećati sa 23 na 46 procenata u istom periodu. Na isplatu penzija već odlazi 23 odsto ruskog konsolidovanog budžeta, što je na nivou proseka za zemlje istočne Evrope i nešto iznad 20 odsto u razvijenim ekonomijama. U zemljama u razvoju ovaj pokazatelj je svega 13 odsto.

Do 2030. godine troškovi penzija će da se povećaju sa 9,0 na 12 odsto BDP, a do 2050 na 16 procenata. Troškovi penzija u evropskim zemaljama u razvoju teško da će se promeniti do 2030. godine tako da će ostati na nivou od 9,0 procenata, a do 2050. godine će se uvećati na 11 procenata BDP, zahvaljujući već sprovedenim reformama u tim zemeljama.