Evropi je potrebna fiskalna unija

Evropi je potrebna fiskalna unija. Da bi se pomoglo da evro preživi moramo da stvorimo mnogo jaču ekonomsku zajednicu. Potpuno je naivno očekivati da se u kratkom roku može napraviti neki oblik političke zajednice. Mnogi ljudi to traže. Tačnije, traže demokratski izabranu evropsku vladu.

To je veoma dugotrajan proces čak i u slučaju da se to dogodi. Za tako nešto će verovatno trebati 50 godina. Ali, ne možemo ovako da nastavimo 50 godina. Moramo da rešimo ekonomske probleme tako da na kraju više nema neizvesnosti, kaže u intervjuu za "Politiku" Andreas Trajhl, predsednik upravnog odbora Erste grupe.

Kako se može napraviti fiskalna unija?

Potrebno je jasno rešenje. Ukoliko želimo da zadržimo evro, treba nam neki oblik poreske unije. Ukoliko ne možemo da uspostavimo poresku uniju bez uspostavljanja demokratske zajednice, jer je to iluzija, treba da napustimo evro.

Nedavno ste izjavili da je uvođenje evra bila greška?

Veliki sam zagovornik evra. Za svoju decu želim budućnost u kojoj Evropa igra veoma važnu ulogu u svetu. Zajednička valuta je velika pomoć, ali nije neophodna. Mislim da je Evropa mnogo važnija od samog evra. Ali, način na koji je uvedena, vreme, regulatorni okvir i upravljanje bili su loši i zato pogrešni. Mnogo toga je trebalo da bude urađeno i raščišćeno pre uvođenja evra. Ali politička volja i politički san bili su veći i evro je uveden na način koji sada doprinosi krizi. Ukoliko se stavite u poziciju doktora i želite da nađete lek, morate da tražite srž problema i rešite ga.

Mnoge zemlje EU imaju krizu javnog duga i EU im pomaže zajmovima. Može li takva situacija da traje večito?

Naravno da ne može. Ali jednu stvar treba razlikovati. Prvo, da li imate svoj novac. Ukoliko ga imate centralna banka može da štampa novac beskrajno. Najbolji primer u svetu je Japan. Javni dug im je „preko glave”, ali je sav u Japanu. To je način oporezivanja japanskog naroda. Sve dok možete tako da se zadužujete možete da imate dug koliki hoćete. Ako imate svoj novac nije važno da li se radi o javnom dugu ili privatnom dugu. Dug je dug, ali svoj. U zemlji. Situacija se dramatično menja ako nemate svoj novac, što je slučaj u Evropi. Ako ne možete da finansirate dug unutra, već spolja, i to po visokoj ceni, onda imate problem. Drugi dobar primer su SAD. I njihov dug je „preko ušiju”, ali oni imaju svoju valutu i finansiraju ga većinom unutra ili sa Kinezima. O tome Srbija treba da razmisli.

Srbija ima velik javni dug i vlada se sprema za emisiju obveznica na međunarodnom tržištu. Da li su srpske obveznice atraktivne za vas?

Učinićemo sve što možemo da pomognemo zemlji da bude uspešna. Mi zavisimo od toga što nam ljudi pozajmljuju novac i zato naše stanovište za Srbiju delimo sa međunarodnom finansijskom zajednicom. Veoma zavisimo od uspeha srpske politike.

Iz ugla nekog sa strane nije bitno da li pozajmljujemo novac kompanijama, pojedincima ili srpskoj državi. U svim slučajevima vodimo računa o srpskom riziku. Ukoliko je on dobar to je dobro za nas. Ukoliko je mišljenje finansijske zajednice da je rizik Srbije opasan, to je takođe loš znak za nas.

Ali naš kreditni rejting pao je na BB minus?

Ne precenjujte značaj rejtinga. Agencije za kreditni rejting imaju svoju ulogu, nema dileme oko toga. Ali, ono što traže svi investitori širom sveta jeste izvesni povraćaj za njihov rizik. Investitori zapravo traže šansu da zarade. Nije mnogo bitno koliki je kreditni rejting Srbije danas, već rejting u koji ljudi veruju da će Srbija imati za nekoliko godina. Da li će ići gore ili dole. Ukoliko ljudi veruju da će ekonomska i politička situacija u Srbiji biti bolja, rejting će to odražavati i Srbija će dobiti pare. Kako se može predvideti budući rejting?

Trebaju vam dobri političari. U ovom trenutku veoma je teško biti dobar biznismen ili bankar, ali je deset puta teže biti dobar političar. Moraju da imaju dobre sposobnosti i onim zemljama koje imaju takve političare ide dobro – i obrnuto. O Srbiji niko još nema mišljenje.

Kako je to moguće?

Ljudi moraju da stvore mišljenje o Srbiji. To je veoma težak posao zato što u okruženju ima mnogo izazova. Evrozona nije stabilna. Evro nije stabilan. Svi su nesigurni. Ljudi traže stabilnost. Političari treba ljudima da daju nadu, da omoguće privredni rast, a u isto vreme da štede novac i stvaraju stabilnost. To je veoma teško.

Šta, po vama, može biti prvi signal oporavka privrede u svetu?

Svet ima veoma malo poverenja u evropske političare da mogu probleme evrozone da reše brzo i odlučno. Poverenje postoji prema Evropskoj centralnoj banci (ECB), ali njena ograničenja su dobro poznata i zapravo nema poverenja da ECB i evropski političari idu u istom pravcu. To je opasno. Isto je i u Austriji, Mađarskoj, Srbiji. Ukoliko investitori misle da političari hoće da preuzmu centralnu banku i ukoliko oni ne veruju da postoji koordinacija sa centralnom bankom, ljudi će biti nesigurni. To je slučaju u EU. Mario Dragi, predsednik ECB, radi mnogo toga, ali to nije stvarno zasnovano na izrazu političke volje. Ljudi čuju s nemačke strane ovo, od Baroza ono, od Olanda treće i pitaju se ko zapravo odlučuje Kakvi su vam planovi za Srbiju?

Mi smo mala banka u Srbiji, ali sam zadovoljan kako radimo. Menadžment dobro radi iako smo im dali ograničene izvore, a oni bi hteli da rade više. Ukoliko bismo smatrali da Srbija dugoročno može biti naš stabilni partner, verovatno bismo više investirali u infrastrukturu i građevinarstvo. Veliki problem Srbije jeste nezaposlenost. To je veoma loše za zemlju, političare, banke i, naravno, za one koji su nezaposleni. Srbija može doprineti rešenju problema i budućnosti Grčke. Ukoliko Srbija postane član EU i prosperitetna zemlja, ukoliko postane kao Češka, Poljska i ako ceo zapadni Balkan postane član EU, Grčka više neće biti usamljeno ostrvo Balkana u EU.