Rupu u budžetu kopao i Dinkić

Prema njegovim rečima, država mora da se zadužuje u narednom periodu kako bi isplatila penzije i plate.

Ministarstvo finansija je, prema njegovim rečima, potvrdilo što je govorio, odnosno priznalo da planira emitovanje obaveznica, a to je zaduživanje.

„To je zato što nema para za plate i penzije. Emituju dugoročne zapise, a ne kažu da je planirano emitovanje evroobaveznica u septembru u visini od 1,4 milijardi dolara“, objasnio je on.

Dinkić je kazao da nema para iz redovnih primanja za plate i penzije u septembru, pa je planirano zaduživanje.

On je podvukao da nije dobro zaduživanje, ali da će i on to morati da radi, jer "ko god kaže da penzije i plate mogu biti isplaćene bez zaduživanja laže".

„Takva je trenutno situacija, i ona će se menjati, a to će učiniti moj tim. Oni koji su imali priliku nisu to učinili“, kazao je Dinkić dodajući da će se hitno usvojiti program fiskalne konsolidacije, najkasnije do kraja septembra.

Prema njegovim rečima država će morati da se zadužuje iz više izvora da bi isplaćivala plate i penzije, ali da to neće biti više od onoga što je planirala prethodna vlast, već u tim okvirima.

Republika trenutno nema para jer ima rekordni deficit od sedam odsto, podvukao je on dodajući da će prva stvar koju će učiniti biti izrada preseka stanja javnih kasa.

„Ima mnogo toga o čemu mislim da nije govorena istina. Jedna od tih stvari je stanje javnog duga. Prava cifra je sakrivena. Taj javni dug je veći za preko milijardu evra nego što se javno prikazuje“, naglasio je Dinkić. Već drugi put u poslednjih nekoliko nedelja Mlađan Dinkić, lider URS-a, upozorio je kako do kraja godine možda neće biti para za plate i penzije. Razlika je u tome što je sada Dinkić to izjavio kao kandidat za ministra finansija.

Da nasledniku Mirka Cvetkovića neće biti lako, pa čak i da čarobnjak Hari Poter sedne u tu fotelju, ekonomska javnost ponavlja već duže vreme, <a href="http://http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Rupu-u-budzetu-kopao-i-Dinkic.sr.html" class="text-link" target= "_blank">piše Politika.</a>

Nakon optužbi budućeg ministra finansija i ekonomije Mlađana Dinkića na račun bivše vlade da je zemlju maksimalno zadužila reagovalo je aktuelno ministarstvo finansija ali pojedini ekonomisti.

Međutim, glasnija upozorenja krenula su upravo pre godinu dana kada je u parlament stigao Dinkićev paket decentralizacije koji je, prema tadašnjim procenama Fiskalnog saveta i Međunarodnog monetarnog fonda, napravio manjak u centralnoj kasi oko 40 milijardi dinara.

Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija kaže da je čuvenih sedam odsto deficita u BDP-u posledica pristanka DS-a na ucenu URS-a da se povećaju primanja gradova i opština od okrobra prošle godine, čemu se protivio i MMF i Fiskalni savet.

"Još ne razumemo zašto se s predlogom decentralizacije žuri po svaku cenu ako postoji prevelik rizik" , upozoravao je tada srpske parlamentarce Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, uoči usvajanja ovog propisa.

Uprkos tome vladajuća većina je požurila da usvoji Zakon o finansiranju lokalnih samouprava kojim 80 odsto, umesto dotadašnjih 40 odsto, prihoda od poreza na zarade ostaje opštinama i gradovima. Analizirajući junske podatke o izvršenju budžeta, Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija uočio je da je smanjena naplata poreza na dohodak građana za 17,8 milijardi dinara.

To prema njegovoj proceni čini čak trećinu ukupnog deficita u prvoj polovini ove godine. Ostale dve trećine, smatra on, posledica su povećane potrošnje pred izbore.

"Znači, čuvenih sedam odsto deficita u BDP-u, koji članovi URS-a i nove vlade pominju kao argument za loše vođenje finansija Demokratske stranke, posledica je pristanka DS na ucenu URS-a da se povećaju primanja gradova i opština od oktobra prošle godine, a u kojima najveću korist imaju Beograd i Novi Sad u kojima DS ima većinu poslanika", zaključio je Zdravković

Po njemu, tri su stvari bile ključne za razaranje javnih finansija: manji prihodi od poreza na dohodak građana za 17,8 milijardi dinara, veći izdaci za subvencije za 16,7 milijardi dinara i za zarade u javnom sektoru za 13 milijardi dinara.

Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović za B92 takođe kaže da ne treba zaboraviti da su upravo iz Dinkićeve stranke potekle neke "troškadžijske ideje" kao što je davanje "enormnih količina novca na privredne projekte za koje postoji pitanje da li će ikada vratiti uložene pare".

Napominjući da je zaduživanje države za tekuću javnu potrošnju loše, Stevanović kaže da je ono u trenutnoj situaciji neizbežno.

Međutim, kako je naglasio, posle uravnoteženja budžeta nova zaduživanja trebalo bi da idu u investicije, a ne za isplatu plata i penzija.