Kako finansirati razvojne projekte

"Jedini vid državne intervencije mora se zadržati u industirji i to na osnovu zajedničkog ulaganja. Osnovni motivi ovog ulaganja moraju biti brža industrijalizacija u sektoru izvoznih razmenjivih dobara i usluga i ekstenzivnije zapošljavanje", navodi se u tekstu u novom broju časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

U tekstu koji potpisuju Aleksandar Vlahović, predsednik Ekonomskog instituta i Miladin Kovačević, saradnik MAT-a piše i da se predloženi model morao primenjivati isključivo u grinfild projektima, a da bi država za ovaj projekt obezbeđivala preduzećima kolateral - državne dinarske obveznice ročnosti od pet do deset godina.

"Ove obveznice bi, zatim, bile osnova za ulaganje u odabrane projekte, pokrivajući 15 do 45 odsto ukupne investicije, prema jasno utvrđenim kriterijumima i prioritetima, a država bi postala suvlasnik projekta u istom procentu u kome pokriva investiciju. Finansiranje investicije obezbedilo bi se dinarskim kreditom kod komercijalnih banaka, a na bazi kolaterala koji čine državne obveznice. Nosilac projekta, ako ga pozitivno banke procene dobija od države obveznice koje su njegov kolateral za dobijanje kredita kod banaka. Kada otplati kredit, obveznice se vraćaju državi, koja privatnom partneru ostavlja mogućnost da otkupi državni udeo u mešovitom preduzeću", piše u tekstu.

Nosilac projekta može biti bilo koje preduzeće u svim oblicima svojine pa i javna i komunalna preduzeća, pišu Vlahović i Kovačević.

"Da bi komercijalne banke bile zainteresovane za ovu vrstu plasmana, što je ključni preduslov, potrebno je da državne obveznice imaju prinos ustanovljen na osnovu formule: inflacija plus procenjena marža. Prinos bi u svakom slučaju bio veći od prinosa na repo ili trezorske zapise. Model finansijske podrške o kome je reč ima za cilj da stimuliše banke da se okrenu realnim projektima i ralnom sektoru ekonomije. Ukoliko se na ovaj način banke destimulišu da ulažu u repo i trezorske zapise, a njihov interes prenese na državne obveznice za finansiranje razvojnih projekata, stvara se sistem multiplikacije, koji bi od duga države, preko emisije obveznica na godišnjem nivou od jedne milijarde evra u dinarima, stvorio investicioni kapital adekvatan sumi od 2,2 milijardi evra, do 6,7 milijardi evra", ocenjuju Vlahović i Kovačević.
"Da bi se predložena podsticajna politika sprovela potrebno je obezbediti nezavisno regulatorno telo - garantni fond, koje bi donosilo odluku o dodeli državnih obveznica razvojnom projektu, pratilo realizaciju i sankcionisalo neopštovanje dogovorenog", naveli su oni u svom predlogu.