Dinar – zalutali metak za privredu

Naime, domaća valuta je prošlu godinu završila u plusu od četiri procenta u odnosu na evropsku, što je smanjilo vrednost duga privrede bankama.

U ovoj godini stvari, međutim, stoje obrnuto – dinar je već u prvih šest meseci debelo deprecirao u odnosu na evro, a moguće je da će i do kraja godine nastaviti da lagano klizi.

To će negativno uticati na rashode preduzeća i vrlo je verovatno da će privreda ovu godinu završiti s neto gubitkom. Problem je u tome što je srpska privreda visoko evroizovana, a dinar služi tek kao sredstvo plaćanja u manjim transakcijama. Kompletna privreda je zadužen u evrima, što kod stranih banaka u takozvanim prekograničnim kreditima, što kod domaćih banaka koje svoje zajmove indeksiraju u evrima, štiteći se od kursnih razlika. Kada kurs sklizne kao prethodnih meseci, rate kredita drastično skoče i mnoga preduzeća više ne mogu da ih plaćaju iz svojih prihoda.

Krediti nisu i jedini trošak u evrima koji preduzeća moraju da plaćaju. Sve nekretnine se u Srbiji iznajmljuju u evropskoj valuti pa firme koje zakupljuju veliki poslovni prostor tu dodatno gube novac.

I cene mnogih usluga se vezuju za evro, a u toj valuti su ponekad „indeksirane” i plate, barem kada je reč o uskoprofilisanim i dobro plaćenim profesijama. Dalje, mnoga preduzeća uvoze opremu ili sirovine iz inostranstva i te inpute takođe plaćaju u stranoj valuti.

S druge strane, kompanije svoje proizvode prodaju u Srbiji, za dinare. Kada domaća valuta gubi na vrednosti, topi se i njihova dobit. Kompanije su prinuđene na smanjenje troškove poslovanja i snižavanje svoje zarade, često do granice profitabilnosti.

Druga opcija im je da povećaju cenu svojih proizvoda. Tako kurs gura i inflaciju što, opet, ostavlja negativne efekte i na poslovanje preduzeća, ali i na sve građane. Deprecijacija dinara ima loše posledice i za državni budžet, pošto je i on zadužen mahom u stranoj valuti - kada vrednost dinara pada, povećava se javni dug Srbije.