Zaduživanje ne pomaže, minus velik

Ukoliko se ovakav trend nastavi, ciljani deficit od 4,1 odsto BDP-a neće moći da se ostvari bez oštrih rezova na rashodnoj strani ili jednako agresivnog povećanja prihoda.

Država tako danas duguje čak 1.627 milijardi dinara ili 14,6 milijardi evra, što je nivo na kojem nismo bili još od 2000. godine kada je dug, iz tadašnjih nemačkih maraka preračunat u evre, iznosio 14,16 milijardi. S obzirom na trenutno slabljenje dinara i činjenicu da potraživanja inostranih poverilaca, koja su izražena u evrima, čine većinu javnih obaveza Srbije, očekuje se da kada pristignu podaci za april i maj, dug bude neminovno znatno veći nego što je danas. Verovatno je da će ponovo preći granicu od 45 odsto BDP-a, iznad koje po zakonu o budžetskom sistemu ne bi smeo da ide.

Prema Zakonu o budžetu, ukupni prihodi bi ove godine trebalo da iznesu 824,5 milijardi dinara, a rashodi 940,2, što bi ukupan deficit trebalo da fiksira na 124,4 milijarde dinara. Međutim, minus od skoro 50 milijardi dinara za samo prva tri meseca ukazuje na to da će ukupan manjak biti daleko veći ako se stanje hitno ne promeni.

Iz tih razloga, još uvek aktuelni premijer Srbije Mirko Cvetković još pre mesec dana je najavio neminovni rebalans budžeta, odnosno kresanje troškova, a povećanje PDV-a za dva procenta takođe je gotovo sigurno.

Prema podacima Ministarstva finansija, u prvom kvartalu u državnu kasu se slilo 161,9 milijardi dinara, a iz nje se odlilo 210,5. Najveća razlika između prikupljenih i potrošenih sredstava bila je u februaru, kada su prihodi bili 40,3 milijarde, a rashodi 68,9, što znači da je za pokrivanje tekućih obaveza usfalilo 28,5 milijardi, odnosno da država nije imala dovoljno novca za plaćanje čak 41 odsto svojih obaveza.

Februar je doduše bio najlošiji mesec, obeležen jakom zimom zbog koje je pala proizvodnja, ali i povlačenjem Ju-Es stila iz smederevske železare, što je oborilo industrijsku proizvodnju u tom mesecu.

Mart je pokazao izvesno poboljšanje, ali je i tada za 75,6 milijardi dinara izdataka, država morala da pozajmi 11,3 milijarde kako bi redovno mogla da servisira sve svoje obaveze.

Prvi kvartal ove godine odlikovao je i nastavak trenda smanjenja broja onih koji imaju radno mesto. U decembru 2011. na posao je išlo 1.746.000 ljudi, od kojih je do kraja marta otkaz dobilo njih 12.000.

Slabi prihodi po osnovu naplate PDV-a, zbog sve manje kupovne moći građana, kao i nizak nivo ostalih poreskih prihoda, između ostalog i zbog toga što poslodavci izbegavaju plaćanje punih poreza i doprinosa svojim radnicima, te nedostatak stranih investicija, koje su od početka ove godine čak bile negativne, pošto je do februara odliv kapitala iz Srbije u odnosu na priliv bio veći za čak 400 miliona evra, doveli su do rasta javnog duga.