Kako u Srbiji raditi bez stresa?

Gomilanju napetosti pogoduju strah za radno mesto, zahtevi saradnika, smanjivanje zarade...

Od radnika se očekuje da bude fleksibilan, otvoren za promene, da preuzima rizik, da uradi više za manju nagradu, da bude tolerantan na dvosmislice i neodređenost i da vidi nesigurnost kao normalnu pojavu.

Ovako je karakteristike rada u 21. veku video sociolog Ričard Senet, a magistar doktor Marjana Trkulja, specijalista psihijatrije, smatra da ga tako vide i savremeni poslodavci i šefovi. Jedino se ova definicija ne sviđa sirotom radniku, pa je zbog toga sve više onih koji kucaju na vrata doktorskih ordinacija sa željom da sa svojih leđa „skinu“ stres nagomilan na radnom mestu.

“Stres je fizički i psihički odgovor na okolnosti rada, a toliko se često javlja da je poprimio razmere epidemije. On je uzročnik mnogih oboljenja, povreda na radu i nesposobnosti, pa i dugotrajnih bolovanja”, objašnjava doktorka Marjana Trkulja, iz Instituta za medicinu rada Srbije.

Kako navodi, radnici u Srbiji najviše strahuju od gubitka radnog mesta, što je posledica visoke stope nezaposlenosti.

“Čak i oni koji ne dobiju otkaz su pod stresom, jer preuzimaju obaveze otpuštenih, plaše se za svoje mesto i dobijaju osećaj da su ugroženi. Zahvaljujući tome ljudi prave mnoge ustupke i pristaju na razne neprihvatljive uslove - da im poslodavac ne isplaćuje zaradu, da ih ne vrednuje ni profesionalno ni ljudski, da im ne plaća prekovremeni rad”, navodi Trkulja.

Ističe da je stres jedan od najčešćih razloga za posetu radnika izabranom lekaru, jer se ljudi uglavnom javljaju zbog glavobolje, umora i bolova u želucu... Posledice stresa su i nesanica, neraspoloženje, gubitak motivacije za rad, visok krvni pritisak, dijareja... Lečenje mnogo košta državu i zdravstveni sistem, a doktorka napominje da se skoro niko ne trudi da se to spreči ili makar ublaži.

“Zaposleni čovek ima stres zato što živi u strahu da će biti izbačen sa posla, a to je u percepciji prosečnog profesionalca jednako propasti. Bez posla nema novca. Bez novca nema sredstava za preživljavanje, a to znači smrt. To zna svaki poslodavac. Na bazi straha od otkaza gradi svoj autoritet u odnosu na svoje zaposlene radnike”, priča psiholog Srećko Lazić. “Naravno da to nije dobro ni za firmu, ni za poslodavca, ni za radnika. Svaki autoritet zasnovan na strahu je destruktivan. Uništava produktivnost, dobre međuljudske odnose i zdravlje ljudi. Uspešni su samo oni poslodavci koji ne primenjuju autoritet straha u profesionalnom rukovođenju. Nažalost, takvi su retki. Strah pokreće tragikomediju međuljudskih odnosa u skoro svakoj firmi. Zbog nje nema produktivnosti, nema harmonije među ljudima i nema zdravlja”, kaže on.

U segmentu stresa na radnom mestu dostigli smo sam svetski vrh. Prema poslednjim istraživanjima o stresu na radu u Srbiji, koje je sproveo „Infostud“, svaki drugi zaposleni ispitanik doživljava ga na radnom mestu, 60 odsto njih je konstantno pod stresom, 37 odsto povremeno, a samo tri odsto ispitanika odgovorilo je da nikada nije pod stresom.

Psiholozi smatraju da je to razumljivo, jer su borba za opstanak, inflacija, male plate, zahtevi poslovnih saradnika, šefova i vlasnika privatnih firmi, strah za golu egzistenciju i opstanak radnog mesta, pogodovali gomilanju napetosti i akumulaciji „kancelarijskog besa“.