Ima li uopšte zlata u Fort Noksu?

Kako piše časopis Biznis i finansije (BiF), Stros-Kan, tada direktor MMF-a, nije izvršio Putinov nalog - 18. maja je smenjen zbog seksualnog skandala.

Taj mesečnik je 2008. pisao o sveobuhvatnosti spekulacija koje su dovele do finasijske krize i o tome da "ako padne zlato kao poslednji stub stabilnosti, doživećemo krizu kakvu čovečanstvo još nije videlo“.

Bilo je precizirano kojim se vrstama zlata verovatno špekuliše, ali da je tezaurizaciono zlato – poluge, još jedini nenačet stub stabilnosti. A sada je upravo i to dovedeno u pitanje. Britanski časopis "The Liberation” je 25. marta podgrejao zahteve za ustanovljavanje istine o zlatu u kontekstu neverovatnog rasta njegove cene.

Sumnje da se nešto vraški kuva oko zlata nastale su aprila 2004. godine kada je Rotšild, najuglednija banka koja se bavila trgovinom zlatom, objavila da prekida trgovinu plemenitim metalima, piše BiF. Bilo je to više nego čudno budući da je zlato najsigurnija investicija.

List navodi i da je takva odluka postala donekle jasnija kada je Kina u oktobru 2009. godine, kupivši veće količine zlata za tezauraciju u standardnim polugama od 400 unci, sa oznakama Fort Noksa, podvrgla jednu količinu analizi i zaključila da je šest poluga bilo od volframa i samo obloženo slojem zlata.

BiF dalje navodi da je Njujork Post još 4. januara 1994. pisao o "„neobičnoj“ kupovini 1,3 miliona komada poluga od 400 unci tungstena (tungsten je engleski naziv za volfram) u to kada je predsednik SAD bio Bil Klinton a direktor FED veliki mag kreativnih finasija Alan Grinspen.

Zatim je sve gurnuto u zaborav, dok u tekućoj predizbornoj kampanji republikanski kandidat Ron Pol nije postavio pitanje šta je sa američkim zlatom, koliko ga zaista ima u Fort Noksu i da li je uopšte zlato? Iz državnog Trezora stiglo je saopštenje da bi za nepotrebnu kontrolu samo američkih 700.000 poluga bilo potrebno 350.000 radnih sati i 15 miliona dolara.

Potom je lansirana šokantna vest da je zlato iz Fort Noksa nestalo. Senator Valter Hadlston je septembra prošle godine poveo 12 kongresmena i 100 novinara da im pokaže kako je zlato tu, na sigurnom.

"Ima li smisla verovati u sve te priče?", pita se u tekstu mesečnika Biznis i finansije i podseća da su slične prevare činjene i ranije. Na primer, srpski kralj Milutin Nemanjić je u XIV veku kovao venecijanski srebrni novac sa manjim sadržajem srebra. Etiopija je 2008. pokušala amaterski da podmetne poluge sa čelikom unutar zlata, što je odmah otkriveno.

Setimo se, dodaje se, da je 1971. godine na inicijativu Francuske zatraženo da MMF ustanovi ima li Amerika dovoljno zlata za pokriće emitovanih dolara kao svetske valute. Sutradan je Nikson odgovorio ukidanjem zlatnog pokrića.

U tekućoj krizi pri liferovanju lažnih rejtinga kompanija učestvovala je i SEC (Securities Exchange Commission), najviši nadzorni organ za berze. Nije na odmet podsetiti da je FED (centralna banka Amerike u čijoj su nadležnosti poslovi sa zlatom) privatna ustanova, zaključuje se na kraju u tekstu.