U energetiku ulazi devet mlrd. evra

On je najavio i znatno veće korišćenje energije sunca kao neiscrpnog izvora energije.

Škundrić kaže da Srbija ima 20 do 40 odsto više sunčanih dana od evropskog proseka i da se, pošto se cena tehnologije za korišćenje sunčeve energije u proteklih pet godina smanjila za 50 odsto, u narednom periodu očekuje znatno veće korišćenje te vrste energije.

S obzirom na to da Srbija, kao članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope, ima obavezu da poveća ukupan udeo obnovljivih izvora energije sa 21,8 na 29 odsto, energija sunca sve više dobija na značaju, naglasio je Škundrić. "Cene energenata, od uglja do uranijuma, iz godine u godinu rastu, dok su cene novih sistema za korišćenje sunčeve energije danas upola manje nego što su bile pre četiri, pet godina, i to ukazuje da usmeravanje na korišćenje solarne energije ima pun smisao", kazao je Škundrić.

Gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić ukazao je na veliki potencijal sunčeve energije u Pčinjskom okrugu i naveo da grad Vranje, sa 272 sunčana dana godišnje i više od 30 lokacija za izgradnju mini hidro elektrana, predstavlja izuzetno povoljan region za ulaganja u obnovljive izvore energije.

Vranjska Banja poseduje velike mogućnosti za korišćenje geotermalnih izvora za generisanje toplotne i električne energije. Očekujemo da u narednom periodu Pčinjski okrug i grad Vranje postanu energetski centar Srbije, dodao je Stojčić.

"Srbija ima više od 2.000 sunčanih sati godišnje, što je gotovo dva puta više od evropskog proseka. Najveći potencijal za korišćenje solarne energije imaju gradovi u regionu jugoistočne Srbije - Niš, Kuršumlija, Vranje," izjavila je predsednik UO CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić. Iako je zainteresovanost investitora velika, još je mali broj realizovanih projekata. Cilj ovog skupa je da zainteresujemo lokalne samouprave za solarne projekte i da unapredimo investicionu klimu u oblasti investiranja u „zelenu energiju", dodala je Arsić- Karišić.

Samo jedan solarni kolektor površine od svega jednog metra generiše energiju koja se dobija sagorevanjem 130 litra nafte, pruža uštedu od 750 kilovat-časova (kWh) električne energije, podmiruje do 30 odsto potreba za grejanjem i smanjuje emisiju ugljen-dioksida za više od 305.000 tona godišnje, rečeno je na skupu.

Učesnici su podsetili da je Ministarstvo 2009. propisalo povlašćenu cenu (feed-in-tarifu) za proizvodnju struje iz solarne energije u Srbiji u iznosu od 23 evrocenta po jednom kWh što je u okvirima evropskog proseka.