Građevinski giganti samo uspomena

Giganti su nestali, mnogi su u stečaju, proizvođači građevinskog materijala polako gase peći, a oni što kako-tako rade, uglavnom su zaposleni kod stranih kompanija kao podizvođači, a u vlastitoj zemlji. S druge strane, na tržištu su se pojavili neki novi izvođači radova.

Samo u Beogradu veliki sistemi nekada su zapošljavali oko 100.000 radnika, u „Komgarpu” je, na primer, radilo do 11.000 ljudi, „Radu„ 7.000, koliko i „Trudbeniku”, „Energoprojektu” oko 5.500... S lica zemlje su izbrisani ili se brišu i vojvođanski giganti, kao što su novosadski „Neimar”, koji je izgradio pola grada, i „Budućnost”, koja je uvek završavala zgrade u obećanom roku, zrenjaninski GIK „Banat, zatim „1. maj” iz Bačke Topole, pančevački „Konstruktor”, somborski „Dušan Staničkov”.

Sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Vojvodine Žarko Čađenović kaže da su gašenju giganata doprineli nedostatak posla, država je kasno shvatila značaj građevinarstva, koje je prava zlatna koka privrede, i tek prošle godine intervenisala Zakonom o pomoći građevinskoj industriji – čija je važnost produžena i na ovu – ne bi li podstakla izgradnju.

U zemlji su se u međuvremenu pojavili novi investitori, koji su angažovali novoformirane firme, koje su u početku radile na crno, pa oni koji su radili legalno nisu bili konkurentni, u većini slučajeva su „otimale” radnike iz velikih sistema kojima je bila bitna kakva-takva zarada, ali im nisu uplaćivani doprinosi, a državi porezi. Mnogi koji su pokušavali da love u mutnom, nestali su s tržišta ojadivši mnoge porodice.