"Oprost duga Grčkoj već dogovoren"

Atini je potrebna saglasnost 75 posto vlasnika njenog duga do 21 sat po srednjeevropskom vremenu kako bi izbegla bankrot, a Rojters tvrdi da je to već dogovoreno.

Konačni će rezultati biti poznati sutra. Uoči isteka roka visoki zvaničnik grčke vlade kazao je da je najmanje 75 posto njih dalo takvu vrstu garancije. Privatni kreditori, poput banaka i penzionih fondova, moraju Grčkoj otpisati 206 milijardi evra u obveznicama.

Ako inicijativa propadne, očekuje se da će Grčka bankrotirati, što bi izazvalo novi metež na finansijskim tržištima i potkopalo poverenje u svetsku ekonomiju.

Za investitore, otpis duga znači i gubitak više od 50 odsto kapitala uloženog u Grčkoj. Oni menjaju državne obveznice za dugoročnije papire sa mnogo nižim kamatama.

Za to će dobiti državne garancije u visini od 30 milijardi evra. Dobar argument za nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea. „30 milijardi su kao podsticaj gotova stvar, ali samo ako dođe do zamene obveznica. To znači da će one biti na raspolaganju tek ako se u akciju uključi dovoljno poverilaca. S druge strane, svi poverioci znaju da je evro-zona donela odluku. Sada je na poveriocima da prihvate ponudu.“

Tek ako u otpisu dugova bude učestvovalo dovoljno privatnih poverilaca, i zemlje evro-zone će odobriti ostatak paketa. One žele da u Grčku ulože i novih 100 milijardi evra. Polovina tog novca će pomoći grčkim bankama da stanu na slabašne noge, a druga polovina će održavati grčki budžet po povoljnim kamatama. Za to prošle nedelje posebno založio šef evro-grupe Žan Klod Junker. „Grčka je preduzela sve mere koje smo je zamolili da preduzme. Stvar je u toku.“