Koje zemlje će izbeći krizu?

Prognoza kretanja na brzorastućim tržištima, koju je ta revizorsko-konsultantska kompanija sa sedištem u Londonu, predstavila na Kopaonik biznis forumu, predviđa da će brzorastuća tržišta ostati glavna destinacija za investitore.

Međutim, i na njih će početi negativno da utiču smanjenje potražnje, turbulencije na tržištima i problemi sa kreditnom likvidnošću u Evropi, mada ne i do nivoa koji bi ove ekonomije mogao da izbaci iz koloseka. Već u 2013/14, očekivani privredni rast brzorastućih ekonomija iznosiće približno 6,5 odsto, značajno više nego u razvijenim ekonomijama, a tokom narednih nekoliko godina, ova tržišta će nastaviti da generišu više od polovine svetskog privrednog rasta.

U zimskom izdanju Prognoze kretanja na brzorastućim tržištima se, međutim, upozorava da bi bilo kakva eskalacija dužničke krize u evrozoni imala ozbiljne kratkoročne posledice po brzorastuće ekonomije, mada su njihova tržišta danas mnogo prilagodljivija nego što su bila u prethodnim decenijama.

Javni dug u zemljama brzorastućih ekonomija je uglavnom nizak, dok izbalansirana ekonomska politika i dobro isplanirana javna potrošnja u velikoj meri olakšavaju ovim zemljama neutralisanje posledica slabijeg privrednog rasta.

Izveštaj Ernst i Janga ukazuje da su poslovne operacije u Istočnoj Evropi ozbiljno ugrožene zato što su banke sa sedištem u evrozoni smanjile kreditiranje, a one plasiraju tri četvrtine pozajmica u Istočnoj Evropi.

Dalje smanjivanje kreditnih sredstava moglo bi da da gurne neke istočnoevropske ekonomije u recesiju, upozorili su stručnjaci Ernst i Janga.

Stručnjaci ove firme su dalje ukazali da će sve mnogobrojnija radna snaga, povećanje produktivnosti i poboljšanje osnovnih ekonomskih parametara, nastaviti da kreiraju snažan privredni rast u brzorastućim ekonomijama.

Azijski deo ovih tržišta će predvoditi razvoj u ovoj deceniji sa prosečnim rastom od 6 odsto godišnje, a Podsaharska Afrika neće puno zaostajati, zahvaljujući mladoj populaciji i značajnom prilivu stranih direktnih investicija, što će doprineti prosečnom rastu od 4,5 odsto godišnje tokom narednih 10 godina.

Na kraći rok, politička nestabilnost će ograničiti privredni rast u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, ali bi kao rezultat privrednih reformi koje bi moglo da donese „arapsko proleće", ovi regioni trebalo da ostvare prosečan rast od četiri odsto godišnje, pa i veći ukoliko se ekonomije ovih zemalja uspešno diversifikuju i razviju sektore koji nisu direktno vezani za naftu.

Ekonomije članica grupacije BRIK, Brazila, Rusije, Indije i Kine, su i dalje vodeće kada se radi o prilivu stranih direktnih investicija (SDI), mada su poslednjih godina i Čile, Kazahstan te neke od zemalja Zaliva, veoma uspešno privlačile ulaganja iz inostranstva.

U Kinu i Brazil je priliv SDI tokom prvih šest meseci 2011. izneo 111 milijardi odnosno 32 milijarde dolara, što pokazuje da je nivo stranih ulaganja relativno dobro održan uprkos previranjima na finansijskim tržištima.

Kako će u narednim godinama privredni rast u brzorastućim ekonomijama biti mnogo veći u odnosu na razvijene zemlje, unapređivanje ekonomskih i trgovinskih veza između brzorastućih ekonomija dovešće do kontinuiranog priliva stranih direktnih investicija iz Azije i Latinske Amerike ka Africi i ostalim brzorastućim tržištima, naveli su iz Ernst i Janga.