"Tiha privatizacija" na Brionima?

Hrvatski nacionalni parkovi, ne samo da su najlepši delovi Hrvatske, već su i odličan turistički mamac te deo onoga što se često svrstava pod - hrvatsko nacionalno srebro.

Ministarstvo zaštite životne sredine u sklopu nove politike upravljanja nacionalnim parkovima i parkovima prirode osniva Nacionalnu parkovna agenciju koja će centralizovati upravljanje svim parkovima. Novi sistem upravljanja trebalo bi biti gotov do kraja godine, a tada bi trebalo da se formira i jedinstvena služba čuvara prirode. Takođe će se izdvojiti hotele i ostale ugostiteljske objekte te ih dati u - koncesiju. Na koji način, kome i za koliko, za sada se još konkretno ne zna jer je novi zakon o zaštiti životne sredine tek u pripremi, no već i najave takve mogućnosti su digle uzbunu i mnoga pitanja. U koncesiju će se privatnom kapitalu dati hotele i vile na Brionima, kao i hotele i autokampove u NP-u Plitvička jezera.

O kakvom se potencijalu radi, dovoljno govore samo brojke o zaradi nacionalnih parkova, ako se ne uzme u obzir sama činjenica da se ovi objekti nalaze u srcu ovih zaštićenih područja.

U 2010. je tako osam nacionalnih parkova uprihodovala preko 353.000.000 kuna, od čega je preko 300 miliona kuna zarađeno u NP-ima Plitvička Jezera, Krka i Brioni. Za poređenje, godišnji prihod kompanije Liburnia Riviera Hotela je oko 200 miliona kuna što pokazuje da su nacionalni parkovi dobar zalogaj za privatne investitore. Samo Plitvice su lani ostvarile 51 milion kuna čiste dobiti što će ove godine biti uloženo u uređenje hotela Plitvice, izgradnju novog velnes centra, završetak i opremanje Prezentacijskog centra te izgradnju nove pekare.

Za sada, dakle, država preko uprava nacionalnih parkova gospodari i ugostiteljskim delom ukupne ponude NP-a.

“Osnivanje Nacionalne parkovne agencije je jedan od modela, ali će biti teško postaviti standarde obzirom na različitost NP-a, jednih Plitvica s oko 1.000 zaposlenih i parkova prirode sa 10-ak zaposlenih. Što se tiče koncesija, treba reći da se ovi objekti nalaze u samom srcu NP-a. Konkursi bi se doista mogli percipirati kao »tiha privatizacija« jer je teško odvojiti delatnost od samog fenomena, odnosno lokacije. I koncesionaru će uvek na prvom mestu biti profit. Mislim stoga da za to nismo spremni” , kaže Zoran Šikić, pomoćnik ministra i državni sekretar u hrvtaskom Ministarstvu kulture prošle vlade.

U »zelenim« udruženjima pak blagonaklono gledaju na novosti u upravljanju NP-ima. Tako je Veran Piršić, predsednik udruženja Eko Kvarner, kazao kako će se novim modelom smanjiti troškovi upravljanja nacionalnim parkovima i parkovima prirode, omogućiti stručnjacima za određena područja da rade u više NP-a, tačno definisati koliko posetilaca se u kojem periodu godine može da primi, kao i da će se sprečiti to da se uprave NP-a više bave turizmom nego zaštitom prirode.