Posao bar jednom reševa problem

Iz Vojvođanske unije preduzetnika i Vojvođanskog udruženja malih trgovaca poručuju da se katastrofalne prilike u Srbiji neće promeniti ako ne bude dijaloga između onih koji rade i stvaraju neka dobra i države.

“Čak dve tećine zaposlenih radi upravo u malim i srednjim preduzećima. Mi ostvarujemo dobit, sami sebe zapošljavamo” , kaže predsednik Vojvođanske unije preduzetnika Nenad Milješić, uz ocenu da poreska politika prema preduzetnicima mora da bude stabilna i nepromenjena, da porezi i doprinosi na plate, koji su među najvećim u Evropi, ne bi trebalo da su veći od 30 odsto, ako su plate do 35.000 dinara. Nilješić ukazuje da su veliki problemi takse koje nameće lokalna samouprava, a koje su nerazumno visoke i prosto se ne može pratiti njihov rast: kako koja vlast dođe, lokalne takse odu više od 300 posto.

Enormno su velike firmarine, dažbine za korišćenje javnih površina... Recimo, zakup malog lokala u jednoj novosadskoj ulici u centru je iznosio 4.000 dinara, a za nekoliko meseci je „skočio” na 16.000 dinara.

Ili, ako neko ko je držao kiosk želi posao da prepusti nekom drugom, za prepis treba da da 700 evra. Država ga globi iako će otvoriti najmanje jedno radno mesto.

Danak ekonomskoj krizi i maćehinskom odnosu države prema preduzetništvu platile su male radnje s prehrambenom robom, za koje su administrativne mere poput ograničavanja marži na namirnice još jedna omča oko vrata.

Sistemsko gašenje malih radnji krenulo je ukidanjem veleprodaje. Od tada su mali trgovci prinuđeni na to da se snabdevaju u velikim lancima. Kada ugrade svoje troškove, naravno, postaju znatno skuplji od konkurencije, to jest velikih lanaca.

“Takođe, i fiskalizacijom, koja ni danas nije završena, a u početku je osnovano 17 „letećih brigada” iz kojih je svaki inspektor imao zadatak da ugasi četiri radnje dnevno” , podseća predstavnik Vojvođanskog udruženja malih trgovaca Momčilo Krstanović, ukazujući i na problem otvaranja hipermarketa u strogom centru grada, što automatski zatvara desetine obližnjih malih dućana, a što nije evropska praksa.

On navodi i da je zakup poslovnog prostora u prethodnoj godini povećan 400 posto, te da su porezi i doprinosi na zaposlene ogromni, a ako se s uplatom zakasni samo dan, plaća se kazna od najmanje 50.000 dinara. Drugima se, veli, gleda kroz prste, a mala i srednja preduzeća, koja u najvećoj meri izmiruju obaveze prema državi, izvuku deblji kraj.