Decenije nemara, preti nam mrak

Odlaganje gradnje čini EPS previše zavisnim od vremenskih prilika, pa kada je suša, iz uvoza podmiruje više od 10 odsto potreba.

Kada zemlju zadese vremenske nepogode, kao prethodnih nedelja, ni uvoz ne može da obezbedi dovoljne količine struje za privredu i građane. Osim nesigurnosti u snabdevanju, uvoz stvara gubitke koji se mere desetinama miliona evra.

Decembra prošle godine zbog suše smanjena je proizvodnja hidroelektrana EPS-a i uvoz je doneo manjak od 30-40 miliona evra jer je struja kupovana skuplje nego što je prodavana. Koliko je koštao uvoz zbog niskih temeperatura uskoro će biti poznato, a ukupan minus biće veći jer su privredi uvedene restrikcije. U EPS-u priznaju da će, bez obzira na vremenske prilike, već 2013. godina biti kritična, jer će uvoz biti veći nego dosad, a prva veća elektrana mogla bi da bude završena tek 2016. ili 2017. godine.

Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike, kaže da odavno imamo signale, još od 2000- 2001. godine, da je potrebno izgraditi jedan ozbiljan elektroenergetski objekat, ali samo se priča, i tako više od 20 godina. "Obnova je bila prioritet posle 2000. godine, ali već 2005. moralo je da se krene u gradnju", smatra Ružić.

Kao nove elektrane već dve decenije su viđena tri projekta, dve termoelektrane - Nikola Tesla B3 i dogradnja Kolubare B, kao i modernizacija Termoelektrane - toplane (TE-TO) Novi Sad. EPS je prva dva tendera raspisao sredinom, a treći oktobra 2009. godine. Prvi je propao, na drugom je pobedio italijanski Edison, ali se s njim još pregovora, dok treći još traje.

Na pitanje ko je odgovoran za sporost, Ružić kaže da su poslovodstva EPS-a formalno odgovorna, ali suštinski je to Vlada, koja ih bira.

"Možda je trebalo da direktori EPS-a podnose ostavke zbog odlaganja gradnje ili da se suprostave ministrima kada koče ulaganja. Da je nekoliko direktora smenjeno ili dalo ostavke možda bi političari shvatili da nešto nije u redu. Odgovornost je obostrana", zaključuje Ružić.

Dragomir Marković, direktor EPS-a, sa druge strane pita - "mislite da ulagače privlači cena struje od tri-četiri evrocenta, kolika je u Srbiji? Od ideje da se pravi elektrana do građevinske dozvole i u Austriji je potrebno šest i po godina, a naša procedura je prepisana sa Zapada. Da biste ovde dobili građevinsku dozvolu potrebno je 78 koraka. Mi smo, istina, dodali na to prethodnih 20 godina u kojima ništa nije rađeno pa se odužilo".

Dragan Nedeljković, dugogodišnji novinar energetičar i urednik sajta Energoportal, kaže da odgovorni ljudi kalkulišu i spremaju se i za vanredne situacije.

"Može li se za trenutak zamisliti da li bi opasnost od restrikcija prethodnih nedelja postojala da je izgrađena bar jedna termoelektrana u prethodnih nekoliko decenija? Ili da je bar obuzdan rast potrošnje ekonomskim merama? Nema zemlje u kojoj je grejanje na struju najjeftinije kao što je u Srbiji već decenijama", podseća Nedeljković.