Dinar pada i ne misli da stane

Nakon što je juče, i pored intervencije narodne banke, prvi put prešao psihološku granicu od 110 dinara, evro je nastavio da raste dostigavši 110,3562 dinara za evro.

Snažan pritisak na kurs je naterao centralnu banku da proda čak 80 miliona evra, kako bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju, ali ni to nije bilo dovoljno da zaustavi pad dinara.

Takav trend će se, prema ocenama stručnjaka, verovatno zadržati i u narednim danima, što bi moglo da dovede do rasta inflacije. Ukoliko Narodna banka svojim intervencijama ne zaustavi dalje srljanje dinara koliko sutra ili prekosutra, kada stižu mesečne rate za otplatu kredita, dužnici će od banaka dobiti obračun ne retko i po 113 dinara za evro koliko je bio juče prodajni kurs kod nekih banaka.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za Politiku da su pritisci na slabljenje dinara ojačali i nadjačali napore NBS da spreči pomenuti pad. Centralna banka je i u petak dinar pokušala da odbrani prodajom 30 miliona evra.

"Očekujem da će dinar nastaviti da slabi, možda ne tako intenzivno kao prethodnih dana. Naša ekonomska politika dobila je slabu ocenu od MMF-a i to se neće menjati do nove vlade. Dinar može da spase samo vanredni strani priliv, a ja ga ne vidim. Nije planirana nikakva velika privatizacija. Telekom je ostao sledećoj vladi. S druge strane, sadašnja vrednost domaće valute pokazuje da strani investitori više nisu zainteresovani za naše obveznice i to upravo zbog kursa, jer prinos u evrima poništava depresijacija", kaže Nikolić.

Prokopijević: Do izbora evro možda i 118 dinara

S obzirom na politiku NBS-a koja dopušta ovakvo klizanje kursa uz ocenu da je zabrinutost građana i privrede zbog stabilnosti dinara "prenaglašena“, mnogi su izgubili nadu da će kurs u dogledno vreme biti stabilizovan.

"Verujem da će nadležni učiniti sve da makar do izbora uspore pad dinara. U tom smislu bi me iznenadilo da izbore dočekamo sa kursom od 118 dinara za evro, ali nema garancija da se ni to neće dogoditi", ocenio je za Alo Miroslav Propijević, direktor Centra za slobodno tržište. Uzroke slabljenja dinara on vidi u odlasku Ju-Es stila kao najvećeg izvoznika u Srbiji, nedolasku investitira usled neizvesnosti zbog predstojećih izbora, kao i evropskom krizom, koja je, kako kaže, kod nas pojačana neracionalnom javnom potrošnjom i zaduživanjem.

"Pad dinara direktno pogađa građane kroz rast cena, kao i povevećanjem rata za kredite koji prate evro. Situacija će biti još dramatičnija kada prođu izbori i državi stignu na naplatu rate za devizna zaduženja", upozorio je Prokopijević.

Stevanović: Građani "oporezovani" padom dinara

Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović smatra da dinar ipak "ne može beskonačno da slabi, jer će se dinarska novčana masa smanjiti do nivoa koji će morati da dovede do nove ravnoteže“.

Ovaj ekonomista veruje da će ovakav pad dinara povećati inflaciju, odnosno da će tako "građani biti oporezovani jer će im gotovina manje vredeti“. Prema Stevanovićevim rečima, ovakva situacija rezultat je toga što su državni prihodi presušili, dalje zaduživanje nije moguće, barem po zakonu, a nema ni investicija koje bi donele sveže devize u zemlju.

"Kad nema realnog prilagođavanja, onda se prilagođavamo kroz promenu kursa. Nismo pred katastrofom, već se suočavamo sa jednokratnim smanjenjem vrednosti naše valute. To isto se dogodilo i Mađarskoj pre tri, četiri meseca . Ono što je najgore je to što će najproduktivniji deo naše države trpeti štetu od pada dinara, jer će im kursne razlike pojesti sav profit koji su ostvarili u poslednjih šest meseci", kaže Stevanović za Danas. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da su pritisci na slabljenje dinara ojačali i nadjačali napore NBS da spreči pomenuti pad. Centralna banka je u petak dinar pokušala da odbrani prodajom 30 miliona evra. Do sada je u tu svrhu od početka godine potrošila 108,5 miliona evra.

“Očekujem da će dinar nastaviti da slabi, možda ne tako intenzivno kao prethodnih dana. Naša ekonomska politika dobila je slabu ocenu od MMF-a i to se neće menjati do nove vlade. Dinar može da spase samo vanredni strani priliv, a ja ga ne vidim” , kaže Nikolić.

On dodaje da nije planirana nikakva velika privatizacija. „Telekom” je ostao sledećoj vladi. S druge strane, sadašnja vrednost domaće valute pokazuje da strani investitori više nisu zainteresovani za naše obveznice i to upravo zbog kursa, jer prinos u evrima poništava depresijacija, kaže Nikolić. Najnovije slabljenje dinara prema evru velikim delom je posledica uzdrmanog poverenja investitora, usled lošijih makroekonomskih pokazatelja Srbije, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić. On podržava odluku NBS da pažljivo interveniše na deviznom tržištu kako ne bi išla na ruku špekulantima. Grubišić je istakao da banke na deviznom tržištu za račun svojih klijenata, koji imaju obaveze u inostranstvu, moraju da kupuju devize, ali to povremeno rade i za svoje interese, odnosno „izlaze” iz dinara, što sve vrši pritisak na tražnju za devizama i dinar slabi.

Grubišić je naveo i da je odlaganje aranžmana sa MMF-om uticalo na kretanje kursa jer, prema njegovim rečima, „nismo dobili signal da vodimo održivu ekonomsku politiku. To je nešto što ozbiljni investitori prate, kao i finansijske institucije”.

On je naglasio da NBS treba pažljivo da interveniše, „jer kada bi špekulanti znali da će ona uvek da im garantuje intervencijom da izađu u dobrom trenutku, da zatvore svoju poziciju u dinarima, to ne bi bilo dobro, onda bi im omogućavala da na taj način zarade”. Grubišić je podsetio da devizne rezerve nisu neograničene i ako bi NBS prečesto intervenisao, mogao bi ih ugroziti „što je mnogo veća opasnost od realnog devizni kursa i umerenih intervencija. Ne bi valjalo da dođemo u situaciju slabih deviznih rezervi što bi ugrozilo ceo finansijski sistem”.

On je ocenio da se može očekivati da 2012. godina bude završena sa blagim slabljenjem dinara – „naravno da će u pojedinim trenucima doći i do nekog jačanja, kada dođe opet do priliva deviza”.

Grubišić je napomenuo da će na kretanje kursa uticati i NBS svojom monetarnom politikom, odnosno visina referentne kamatne stope koja je sada jednocifrena i „ako bi oni povećali tu kamatu, banke bi ponovo počele da ulažu u dinare”.