Egiptu "preti" posrnula ekonomija

Najmnogoljudnija bliskoistočna država, sa 82 miliona stanovnika, suočena je se velikom nelikvidnošću.

Njena najprofitabilnija privredna grana turizam beleži pad od 30 odsto. Uvoz i nezaposlenost neprestano rastu, što se veoma loše odražava na investicije.

Godinu dana posle revolucije, Egipat ima privredni rast od 1,5 odsto, dok je starom režimu polazilo za rukom da on bude od pet do sedam odsto. Devizne rezerve Centralne banke Egipta u januaru 2011. iznosile su 36 milijardi američkih dolara, da bi godinu dana kasnije pale na 16,3 milijardi. Budžetski deficit dostigao je 8,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), tako da postoji osnovana sumnja da država nije više u stanju da obezbedi sredstva za plaćanje uvoza.

Bivši ekonomista Svetske banke Ahmed Galal kaže da je vlada u Kairu prinuđena da od Međunarodnog monetarnog fonda zatraži 3,2 milijarde dolara, a od Svetske banke dodatnih milijardu dolara pomoći, kako bi uspela u sprovođenju svojih ekonomskih reformi.

Ugledni egipatski ekonomista smatra da je neophodno preduzeti dodatne mere kako bi zemlja ponovo zadobila poverenje međunarodnih institucija, kao i stranih investitora, što nije lako s obzirom na to da su se u proteklih 12 meseci smenile četiri vlade, opstavši na vlasti tek nekoliko nedelja.

"Vlada u Kairu mora da ubrza tranziciju i raskrsti sa starim ekonomskim modelom koji je u potpunosti ignorisao preraspodelu dobara, jer su samo ljudi bliski vlasti ogrezloj u korupciji imali koristi od privrednog rasta, a 93 odsto građana je živelo u bedi", izjavio je Galal.