Grke čekaju godine bolne štednje

Razmere kresanja plata i izdataka, koje je bio uslov za dobijanje tog paketa za spasavanje, podstakle su niz analitičara da iznesu izglede za izbijanje još jedne dužničke krize u Grčkoj kasnije ove godine i za izlazak iz zone evra, s obzirom na produbljenje recesije u zemlji.

Komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren je izjavio da je Grčka decenijama živela izvan svojih mogućnosti i da su oštra kresanja troškova rada od vitalnog značaja za ponovno uspostavljanje konkurentnosti i ekonomskog rasta. Premijer Grčke Lukas Papadimos i ministar finansija Evangelos Venizelos su ukazali da Grčka sporazumom o novom paketu za spasavanje "izbegava scenario noćne more".

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je izjavio da taj sporazum "zatvara vrata za nekontrolisani bankrot sa svim ekonomskim i socijalnim posledicama koje bi značile haos za Grčku i grčki narod".

Visoki zvaničnici EU priznaju da bi Grčka, posle kresanja plata za 30 odsto od 2009, mogla da pretrpi dalju redukciju od 15 odsto u sledeće tri godine i kasnije možda čak i dalja smanjenja.

Grčka ekonomija, koja je prošle godine oslabila sedam odsto, pretrpeće ove godine, kako se očekuje, pad od daljih 4,5 odsto i u 2013. stagnirati, da bi u 2014. ojačala dva odsto. Zvaničnici, međutim, ocenjuju da je program za spasavanje Grčke "podložan nezgodama" i njihove prognoze su visoko rizične.

Grčka je u recesiji već petu godinu, izgubivši 17 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Očekuje se da će nezaposlenost, koja sada dostiže oko 20 odsto, ostati iznad 18 odsto ove i iduće godine, biti samo nešto ispod 17 odsto u 2014. i još uvek iznad 15 procenata u 2015.

Vlada Grčke ima jedva nedelju dana da usvoji stoge mere štednje kako bi joj bila puštena sledeća tranša inostranih zajmova, koja bi joj omogućila da otplati dug od 14,5 milijardi evra koji dospeva 20. marta i obezbedi konačno odobrenje evrozone za drugi paket pomoći za spasavanje za manje od dve godine.

Te mere uključuju usvajanje propisa za osiguranje da zajmovi EU i Medjunarodnog monetarnog fonda budu korišćeni za servisiranje duga, a ne za podmirivanje sadašnjih troškova u zdravstvu, za penzije i slično.

Atina, koja će biti predmet budžetskog nadgledanja bez presedana od strane inostranih inspektora i savetnika, moraće stoga da učini dalje uštede jednake pet odsto BDP do kraja 2014.

Ren je ukazao da bi se takva situacija mogla olakšati putem suzbijanja utaje poreza, uz pomoć zvaničnika iz ostalih članica EU koji bi morali biti stalno prisutni u Atini radi "daljeg jačanja institucionalnog kapaciteta Grčke".

Rogof: Grčka treba da odmori od evra

Ekonomista sa Harvarda Kenet Rogof rekao je da bi Grčkoj trebalo dati neku vrstu "odmora“ od evra, pri čemu bi ona ostala punopravna članica EU. Država bi napustila monetarnu uniju i ponovo uvela svoju staru valutu. Devalvirana drahma bi učinila grčki sektor izvoza i turizma ponovo konkuretnim, rekao je Rogof.

"Kada država postigne viši nivo društvenog, političkog i ekonomskog razvoja, mogla bi se vratiti u evrozonu“, kaže on i dodaje da je bilo pogrešno primiti sve države južne Evrope u evrozonu čisto iz razloga političkog saveza. "Većina njih nije bila ekonomski spremna na to.“

On smatra da sada postoji samo jedna alternativa: "Ili će evro potpuno propasti – sa katastrofalnim posledicama koje bi to donelo – ili će države koje čine jezgro saveza uspeti da pretvore evrozonu u istinski politički savez.“

Grčki sindikati zakazali nove proteste

Grčki sindikati pozivaju na nove demonstracije u Atini i Solunu zbog najavljenog daljeg smanejnja penzija u okviru plana pomoći koji su zemlje evrozone odobrile Grčkoj da bi je spasle od bankrota.

Sindikati privatnog sektora GSEE i zaposlenih u javnom sektoru Adedi zakazali su okupljanja na trgu Sintagma u centru grčke prestonice, dok je prokomunistički sindikat Pame pozvao na proteste na susednom trgu a zatim šetnju do trga Sintagma gde se nalazi zgrada paralmenta.

Protesti su već održani u nedelju u ova dva grada posle demonstracija 12. februara kada je 80.000 ljudi izašlo na ulice Atine zbog glasanja o novom programu štednje u parlamentu. Tada su izbili neredi u kojima je demoliran eliki broj zgrada, radnji i kafea.

Posle nekoliko talasa smanjenja plata i penzija od početka grčke krize 2010. godine novi paket štednje predviđa smanjenje od 12 odsto za penzije iznad 1.300 evra mesečno. Prema najavi vlade nacrt zakona u tom smislu treba da bude izglasan u parlamentu po hitnom postupku.