Zašto emigriraju Evropljani?

Odlaze pre svega u SAD i Kinu gde su koncentrisana velika preduzeća visokih tehnologija.

Razume se, delimično je za sve kriva sveopšta ekonomska kriza, slična je situacija i u manje razvijenim državama: Rumuniji, Makedoniji i Grčkoj. Njihovi stanovnici se aktivno kreću po svetu u potrazi za boljom materijalnom sudbinom.

Međutim, neki stručnjaci smatraju da se visok nivo emigracije iz ekonomski stabilnih zemalja kao što su Nemačka, Švedska i Francuska može objasniti velikom bujicom migranata koji dolaze iz arapskih zemalja: Libije, Egipta, Sirije i Jemena. Pisac Jelena Čudinova za Glas Rusije kaže da "dolazi do izvesne lažne promene stanovništva koja će u buduće opadati. Ona za sobom povlači socijalnu, kulturnu i religioznu lažnu promenu same Evrope. To je problem".

"Poznajem mnoge Evropljane koji u penziji kupuju sebi kuće u zemljama trećeg sveta i odlično tamo žive. Međutim, to je moguće samo dotle dok postoje razlike između niva Evrope i zemalja trećeg sveta. A kad zahvaljujući nadolasku migranata Evropa neizbežno padne do nivoa ovih zemalja biće jasno da prosto nema kud da se beži", kaže ona.

Čudinova situaciju poznaje iznutra: ona je popularna ruska spisateljica, napisala je roman-antiutopiju „Džamija Notr-Dam“. Događaji u knjizi dešavaju se 2048. godine u Francuskoj gde su na vlast došli muslimanski imigranti. Literaturna proročanstva su počela da se ostvaruju mnogo ranije: dovoljno je setiti se pariskih buntova među muslimanskim stanovništvom, skandala zbog karikature u Danskoj...

Aktivna bujica imigracije je učinila svoje: "danas iz Pariza mnogi ljudi žele da odu na sever i zapad Francuske zato što tamo etnička i kulturna slika više odgovara predstavama stanovništva o pravom francuskom životu", nastavlja Jelena Čudinova.

I zaista, zbog nemira i kriza u arapskim zemljama broj ljudi koji odande dolaze u Evropu je znatno porastao. U Švedskoj u poređenju s 2010. godinom – za 50 procenata. Slična je slika u Italiji, u koju preko mora dolaze ilegalni migranti iz cele Afrike. S početkom „arapskog proleća“ i rata u Libiji njihov broj se povećao: prošle godine stiglo je 60 hiljada afričkih imigranata. A 45 odsto stanovnika do 20 godina u južnim gradovima Francuske su Arapi.