Agrar je naša šansa kad bi radili

Da bi zemlja bila potpuno iskorišćena, potrebno je obezbediti sisteme za navodnjavanje, povećati subvencije, ali i oživeti sela, poručuju poznavaoci.

Srbija danas ima na raspolaganju 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojih je obradivo 4,2 miliona hektara. Da bi se motivisali vlasnici da ne napuštaju svoju zemlju, Ministarstvo poljoprivrede ponudilo je nekoliko mera za finansiranje korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Država je vlasnicima ponudila i sredstva za privođenje zemljišta kulturi, odnosno ponovnu kultivaciju napuštenog zemljišta.

Vlada Srbije će do kraja januara doneti odluku o subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje. Budžet za ovu godinu biće veći za 50 odsto nego lane, a subvencije za trećinu.

Neobrađena zemlja u Srbiji nije mnogo plodna, ali poznavaoci tvrde da nije za bacanje i da bi na njoj mogle da uspevaju sve poljoprivredne kulture. Problem je što ove oranice nemaju sistem za navodnjavanje, ali i to što je reč o malim parcelama.

Prosečna parcela u Srbiji ima tri hektara, koliko je dovoljno za gajenje ruža, ne i pšenice. Poljoprivreda je jedina privredna grana koja u razmeni sa svetom ostvaruje suficit. Prošle godine, agrarni izvoz Srbije je iznosio 2,4 milijarde dolara, ostvaren je suficit od oko 1,3 milijarde. Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kaže da je zemljišta nego je ta zemlja čista, i mogli bismo da uzgajamo bilo šta od ratarskih proizvoda. A velika je šteta da svaki hektar ne bude obrađen, jer je to gubljenje silnog novca.

Postoje i parcele koje nisu dugo obrađivane, a tu se sade kulture koje ne zahtevaju ozbiljniju obradu, kao što su pšenica, leguminoze, deteline, lucerka - objašnjava Cvijanović i dodaje da neobrađene zemlje ima u svim područjima Srbije.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da je nekoliko razloga što je velika površina neobrađena.

„Treba da se ulaže, ali jedini način da se motiviše neko ko poseduje zemlju jeste dobit. Prethodne sezone u vreme setve cena nije bila predvidiva, a nisu korišćeni ni instrumenti Direkcije za robne rezerve kako bi se zaštititi poljoprivrednici. Ove godine je Direkcija reagovala adekvatno i omogućila im da nemaju gubitak” , kaže Bugarin.

Veći budžet za poljoprivredu je, kako kaže, dobar signal, ali je i dalje nedovoljan u odnosu na potrebe i kapacitete agrara.

„Proizvođači moraju tehnički i tehnološki bolje da se opreme za veći nivo konkurentnosti. Proizvodnja bi mogla da se intenzivira i ako se očisti kanalska mreža, te ako se uloži u sisteme za navodnjavanje” , navodi Bugarin i dodaje da sektor poljoprivrede svake godine beleži suficit od 1,3 do 1,7 milijardi dolara.