Iran: Uzalud vam vaš naftni embargo

Iranske vlasti su, istovremeno, uputile protest danskom ambasadoru u Teheranu, čija zemlja trenutno predsedava EU, zbog "nelogične odluke" Brisela.

EU je u ponedeljak, osim embarga na izvoz nafte, zamrzla sredstva iranske centralne banke.

"Neefikasne sankcije Zapada ne predstavljaju pretnju za nas, već priliku koja može da nam donese puno koristi", rekao je šef iranske obaveštajne službe Heidar Moslehi.

I iransko ministarstvo za naftu je saopštilo da zemlja "vrlo lako" može da nađe nova tržišta.

Iran je drugi svetski proizvođač nafte sa proizvodnjom od četiri miliona barela na dan, a zemlje Unije dnevno uvezu oko 450.000 barela iz Irana, odnosno 18 odsto od njegovog ukupnog izvoza nafte.

Teheran je nedavno upozorio da bi, ukoliko ne bude više mogao da izvozi naftu, mogao da blokira moreuz Ormuz i tako spreči transport nafte drugih proizvođača.

Britanski ministar odbrane Filip Hamond najavio je i da bi London mogao da pošalje dodatno vojno pojačanje u Ormuz, kako bi odgovorio na mogući pokušaj Irana da blokira prolaz nafte iz drugih zemalja.

Zapad optužuje Iran da pod plaštom civilnog nuklearnog programa pokušava da proizvede atomsku bombu, dok Teheran to uporno demantuje.

Embargo će najviše pogoditi upravo Evropu?

Budući da je naftna industrija centralni stub iranske ekonomije, od kojeg dobija čak 80 odsto strane valute, evropski lideri smatraju da će njihov embargo ekonomski pogoditi režim predsednika Mahmuda Ahmadinežada i ajatolaha Alija Hamneija i privoleti ih na pregovore.

To što od 1. jula, a možda i ranije, u Evropu neće dnevno dolaziti 450.000 barela nafte iz Irana, znači da će Iranci morati da nađu nove kupce za 18 odsto svog dosadašnjeg izvoza nafte. To će biti značajan udarac za ekonomiju Irana, ali ne dovoljno jak da to bude ogroman politički pritisak na Teheran. Taj pritisak bi bio siguran samo kada bi na naftni embargo Teheranu Amerikanci uspeli da privole četiri velike azijske ekonomije koje kupuju čak 57 odsto iranske proizvodnje crnog zlata.

Međutim, iranski kupci na Istoku – Kina (kupuje 20 odsto iranske nafte), Japan (14 odsto), Indija (13 odsto) i Južna Koreja (10 odsto) – zasad ne pokazuju naznake da će prekinuti trgovinsku saradnju sa drugim po redu proizvođačem nafte među zemljama OPEK-a.

S druge strane, ovim embargom najviše će biti pogođene ekonomski najposrnulije države članice Evropske unije – Grčka, Italija i Španija. Atina čak trećinu svojih potreba za naftom zadovoljava uvozom iz Irana, dok Madrid i Rim iz ove bliskoistočne zemlje dopremaju po više od 10 odsto svojih potreba.

Iako su Saudijci već predusretljivo najavili da će uskočiti i većom proizvodnjom nadomestiti evropske manjkove, promena snabdevača i mogući scenario da sam Teheran za Evropljane zatvori slavine i pre 1. jula, povećavaju mogućnost da skoči cena naftnih derivata u mediteranskim članicama EU. To će još više oslabiti Grčku, čiji stanovnici odavno plaćaju najskuplje gorivo u odnosu na sve ostale u EU.