Stiže rata od 5 mlrd EUR na naplatu

mogla bi vrlo brzo da se nađe pred velikim problemima.

Naime, država Srbija ove godine mora da obezbedi čak 360 milijardi dinara za otplatu glavnice javnog duga.

Kada se tome pridoda 152 milijarde dinara, koliko iznosi deficit ovogodišnjeg budžeta koji se takođe na neki način mora finansirati, dobija se cifra od preko pet milijardi evra koja se mora iznaći kako bi se pokrili minusi javne potrošnje iz ove i prethodnih godina. Koliko je to zapravo novca, najbolje pokazuje poređenje sa bruto domaćim proizvodom - reč je o 14 odsto planiranog ovogodišnjeg BDP-a. Odnosno, za otplatu državnih minusa moraćemo da izdvojimo sedminu onoga što cela Srbija ove godine proizvede.

Svakako nije za utehu, ali Srbija nije ni jedina ni retka među evropskim zemljama koje su upale u tu zamku, računajući da kaiš ne mora da se stegne, da plate, penzije i svi drugi troškovi birokratije mogu da ostanu isti ili da rastu uprkos tome što je privreda pala.

Politički nam je korisnije da ne štedimo već da pozajmimo, a vratićemo kad kriza prođe a privreda počne da raste po dinamičnim stopama iz sredine prethodne decenije, računali su naši, ali i mnogi evropski ministri.

To što nismo jedini u ovoj situaciji ipak neće olakšati položaj Srbije, već naprotiv celu stvar može samo da pogorša. Naime, međunarodni kreditori, suočeni sa krizom javnog duga širom Evrope mogu da postanu oprezniji i nastave da državama pozajmljuju novac pod uslovima manje povoljnim nego do sada.

„Najveći rizik za Srbiju sada je, dakle, da investitori u jednom trenutku, procene da je Srbija nesolventna, a da potom odbiju da finansiraju fiskalni deficit i otplatu dospelih dugova – što bi značilo ulazak u dužničku krizu”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta o ovogodišnjem budžetu.

„Kvaka” je u tome što su mnogi očekivali da će kriza proći brzo. Nakon prvih udara 2008. i 2009. države su manjak para u budžetima finansirale zaduživanjem, a sada taj dug finansiraju novim zaduživanjem, što je situacija u kojoj novac koji se pozajmljuje državama veoma lako može da postane skuplji. Dodatni problem, upozorava Fiskalni savet, je to što relevantne međunarodne analize ukazuju na mogućnost da banke iz evrozone u nedostatku likvidnosti počnu da povlače kapital iz centralne i istočne Evrope.

Pri tom se čini da dobra vremena neće stići baš tako brzo kako se isprva verovalo. Nisu retki svetski ekonomisti, ali i vodeći političari, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, koji tvrde da nas čeka teška decenija. To neće biti katastrofičnih 10 godina recesije i negativnog rasta ali hoće, kažu, biti period stagnacije i minimalnog privrednog rasta koji neće moći da finansira narastajuće dugove.