Šoškić: Trošićemo samo što zaradimo

Guverner kaže da će najveći izazovi u 2012. godini biti postizanje željenog nivoa privrednog rasta i zaposlenosti, posebno imajući u vidu probleme u evrozoni koji mogu uticati na ekonomsku aktivnost i uslove finansiranja javnog duga Srbije.

Upitan šta bi građani trebalo da očekuju u 2012. Šoškić je istakao da bi trebalo da budu svesni situacije u kojoj se država nalazi i da smo u "bolnom periodu", jer Srbija postepeno dolazi u situaciju da troši onoliko koliko stvara. Guverner je naveo da sledeće godine inflacija neće biti tema broj jedan jer će već u prvim mesecima naredne godine ući u granice cilja.

Guverner je naveo da NBS očekuje snažan pad međugodišnje inflacije u prvom tromesečju 2012. i njen povratak u granice cilja do marta, nakon čega bi trebalo da ostane na niskom ciljanom nivou.

Prema projekciji NBS, inflacija u Srbiji na kraju marta 2012. biće ispod 5,7 odsto, a cilj za kraj naredne godine je četiri odsto plus minus 1,5 odsto.

On je procenio da će pad inflacije i smanjenje referentne kamatne stope doprineti daljem smanjivanju nivoa kamatnih stopa u Srbiji što će imati pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost i zaposlenost.

"Stabilnost finansijskog sistema je očuvana i pojačana uvođenjem nove i naprednije regulative za upravljanje rizicima banaka (Bazel 2) i dodatnog jačanja domaćeg bankarskog sektora kroz dokapitalizaciju", rekao je Šoškić.

Šoškić je rekao da devizna štednja u Srbiji i devizne rezerve trenutno iznose rekordnih 7,6 milijardi evra, odnosno 11,5 milijardi evra.

Kontinuirani pad međugodišnje inflacije, devizne rezerve zemlje na istorijski najvišem nivou i dinar kao jedna od najstabilnijih valuta u regionu, neki su od rezultata rada NBS u 2011 godini koje je istakao guverner.

Ukazujući da na NBS nema političkih pritisaka, guverner je izrazio očekivanje da će tako biti i u narednom periodu. On je istakao da to ne znači da centralna banka nije spremna da učestvuje u debati sa ostalim akterima na ekonomskoj sceni Srbije. Na pitanje da li bi činjenica da je 2012. izborna godina mogla uticati i na povećanu potrošnju, Šoškić je istakao da bi Srbija trebalo da teži "takvom privrednom i finansijskom sistemu u kome politički ciklusi neće kreirati nestabilnosti" i izrazio uverenje da u tom pravcu naša zemlja ide.

Govoreći o stalnim apelima da NBS preduzme mere koje bi pomogle privredi, on je ukazao da centralna banka u narednom periodu očekuje prostor za dalju relaksaciju monetarne politike, ističući da je podizanje ukupnih uslova privredjivanja u Srbiji zajednički posao različitih državnih organa i da se mora znati šta je čija nadležnost.

Šoškić je napomenuo i da bi, u slučaju da projekcije ekonomskog rasta u narednoj godini ne budu ostvarene, to moglo da utiče i na planiranu visinu budžetskih prihoda u narednoj godini, na šta je ukazao i Fiskalni savet.

Javni dug Srbije je na gornjoj granici dozvoljenog nivoa, naveo je on i dodao da je postavljena granica od 45 odsto BDP-a dobro izvagana i i da preko nje ne treba prelaziti, iako kriterijumi iz Mastrihta dozvoljavaju zaduživanje i do 60 odsto BDP-a.