Do plate od 550 € Srbi ni blizu

Da bi nadoknadila nedostatak prema drugim zemljama u Srbiji zarade trebalo da porastu skoro 50 odsto, objavljeno je na sajtu makroekonomija.org.

Na 1.000 stanovnika Srbija ima 22 zaposlena u upravi, 20 u obrazovanju i 23 u zdravstvu, a manji broj zaposlenih u upravi i obrazovanju imaju BiH i Makedonija, a u zdravstvu veći broj ima samo Slovenija. Kada je reč o javnom sektoru, u odnosu na prosečnu zaradu najveće odstupanje u javnoj upravi sada ima BiH, za 40 odsto veće zarade, Srbija 22 odsto veće zarade i Makedonija 20 odsto veće plate od proseka, navedeno je u analizi koju potpisuje ekonomista Miroslav Zdravković.

U obrazovanju i zdravstvu Srbija ima najmanje odstupanje od prosečne zarade, posle Crne Gore.

Zdravstvo i obrazovanje imaju natprosečan udeo zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem u ukupnom broju, i mada su u ovim delatnostima plate manje nego u drugim delatnostima za isti nivo obrazovanja, zaposleni su privilegovani socijalnom stabilnošću u odnosu na one u privatnom sketoru.

Srbija ima najveće udele zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu u ukupnom broju, u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike, dok u državnoj upravi i odbrani jedino Crna Gora ima veći udeo.

Zbirni udeo ove tri delatnosti u ukupnom broju zaposlenih najveć je u Srbiji i iznosi 31,9 odsto, a najmanji je u Sloveniji, 23 odsto.

Fond zarada u upravi, obrazovanju i zdravstvu iznosi 34,5 odsto ukupnog fonda zarada, i ovde Srbija takođe ima najveći relativni pokazatelj.
Kada se podeli fond zarada sa brojem stanovnika, dolazi se do 26,9 evra mesečno po stanovniku za ove delatnosti, a manji trošak imaju BiH (24 evra) i Makedonija (21), dok je on u Sloveniji 91 evro.