U Vojvodini najviše ugašenih firmi

Opterećene državnim nametima koje guše firme i u ostatku zemlje, ovdašnje su, naime, dodatno na udaru većih nameta lokalnih samouprava, a danak su dale i zbog toga što su, poznato je, Vojvođani najrevnosnije platiše u zemlji i savesno izmiruju obaveze prema državi.

Naime, po najnovijim podacima Unije poslodavaca Srbije, u Vojvodini je od 1. januara 2010. do 1. septembra ove godine ugašeno 10,5 posto više privrednih društava od ukupnog broja novosnovanih, dok taj procenat, kada je reč o preduzetničkim radnjama, iznosi oko jedan posto. Koliko je to za Vojvodinu poražavajući i alarmantan podatak najbolje pokazuje to što je u istom periodu, recimo u Beogradu, ugašeno tek 3,4 odsto privrednih društava.

To je zapravo razlika između broja ugašenih u odnosu na broj otvorenih, što znači da se u Vojvodini u proteklih dvadeset meseci na stotinu otvorenih firmi gasilo – 115. Poređenja radi, u UPS-u navode da je ta razlika u regionu južne Srbije – 5,8 odsto.

U UPS-u navode podatke zvanične statistike po kojima je u martu prošle godine u Vojvodini bilo 30.467 privrednih društava, dok ih je u avgustu 2011. bilo 26.607.

Ukupno, računajući i preduzetnike, u martu prošle godine Vojvodina je imala 89.635 preduzeća, dok ih je u avgustu ove godine bilo 84.439. Sliku upotpunjuje broj zaposlenih, kojih je u Vojvodini prošle godine u martu bilo 493.185, dok ih je u avgustu 2011. bilo 459.853, navode u UPS-u.

"U Slovačkoj je 2007. godine pala vlada zato što je bilo jedan odsto više zatvornih nego otvorenih firmi. To je bilo ravno nacionalnoj katastrofi", kaže Dragoslav Rajić iz Unije poslodvaca Srbije, uz ocenu da je to veliki gubitak i za lokalne samouprave i za Pokrajinu.

U Vojvodini je mnogo firmi ugašeno, između ostalog, i po novom Zakonu o automatskom stečaju, nisu samo gašene iz redovnog poslovanja. Međutim, preduzeća koja su gašena po automatizmu jer su bila u blokadi dve ili tri godine, samo je oko dva posto.

"Za Vojvodinu je simptomatično da su u poslednje dve godine, što zbog približavanja EU i uvođenja nove regulative, što zbog činjenice da su se mnoge, pogotovo manje razvijene opštine našle u problemu, značajno podignute komunalne takse, to jest cene komunalnih usluga", objašnjva Rajić.

Kako dodaje, troškovi poslovanja dosta su veći na osnovu različitih taksa donetih na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o bezbdnosti hrane..., s obzirom na to da u tim opštinama, na primer u Novom Sadu, Somboru i drugim, grad nije odvajao novac da pomogne preduzećima pri uvođenju tih standarda.

"Jednostavno, veći broj firmi je zatvoren i veliki deo privrednika koji su imali male radnje, a koji su se bavili najosnovnijom uslužnom delatnošću, malim proizvodnjama nije mogao podneti te troškove", objašnjava Rajić.

On navodi da je u Beogradu ipak došlo do smanjenja taksi na nivo iz 2009. godine i da je, zahvaljujući dobrom organizovanju privrede, rast tih roškova amortizovan.

"Takođe, u Vojvodini su žestoko naplaćivana autorska prava. Na jugu Srbije takođe ima besmislenih nameta, ali tamo je ekonomska situacija veoma teška pa se izbegavalo se da se ti nameti dižu, dok su u Vojvodini listom podizani proteklih godina i doveli su do toga da se zatvarju male firme koje bi trebalo da su okosnica razvoja", kaže Rajić.

Po njegovim rečima, najveći problemi, to jest najveća opterećanja poslovanja za privrednike su u Temerinu, Subotici, Somboru, dok su najbolji uslovi u Kikindi.