Isplati li se spajanje dve Koreje?

Stručnjaci su mišljenja da ako do ujedinjenja i dodje u budućnosti, to treba da bude učinjeno polako na način na koji je Hong Kong vraćen Kini, a ne brzo poput nemačkog ujedinjenja.

Iznošenje prognoza da li će i kada doći do ujedinjenja dve Koreje je veoma teško, dok je na polju ekonomije eventualni "trošak" veoma lako predvideti.

Ujedinjenje dve Koreje značilo bi izlazak miliona ljudi iz Severne Koreje iz siromaštva, a njihovi prihodi bi u najmanju ruku bili udesetostručeni. S druge strane to bi usporilo rast Južne Koreje u narednih 10 godina pa i duže. Procenjuje se da bi ponovno ujedinjenje dve Koreje koštalo na destine milijardi, pa čak i više od bilion dolara, u zavisnosti od brzine i "dubine" integracije.

Relativno brzo ujedinjenje poput nemačkog, bilo bi mnogo skuplje u odnosu na ograničeno približavanje u okvirima, na primer, povratka Hong Konga Kini iz 1997. godine.

Postepeno, fazno približavanje bilo bi mnogo lakše izvesti na papiru nego u stvarnosti, a ako bi do ujedinjenja došlo iznenada, kao što se dogodilo padom Berlinskog zida, bilo bi nemoguće kontorolisati protok ljudi i novca.

Nemački model brze intergacije bio bi skuplji za dve Koreje. Kada su se ujedinile dve Nemačke 1990. godine, građani Istočne Nemačke činili su oko četvrtinu populacije Zapadne Nemačke, dok je domaći društveni proizvod (BDP) na zapadu bio četiri puta veći nego na istoku.

Ako govorimo o faktografiji u slučaju Koreja, populacija Severne Koreje iznosi polovinu populacije Južne Koreje, čiji je BDP 17 puta veći nego na severu, što znači da bi trošak poravnanja ekonomskog jaza između severa i juga bio neverovatno velik. Prema istraživanju koje su uradili stručnjaci sa Vašingtonskog državnog univerziteta i Univerziteta Sogang, nemački stil ujedinjenja bi značio da bi Južna Koreja 25 godina posle, imala BDP 20 odsto niži, nego što bi to bilo u slučaju da nije došlo do ujedinjenja.

S druge strane, ekonomista Gohon Kvon iz bankarske grupacije Goldman Saks naveo je u istraživanju koje je uradio 2009. godine da bi ujedinjena Koreja mogla da pretekne Francusku, Nemačku, pa možda i Japan za 30 do 40 godina.

S obzirom da su Severna i Južna Koreja tehnički još u ratu i da 30 odsto BDP Severne Koreje ide na vojsku, a 1,8 miliona ljudi je vojno angažovano u obe države, ujedinjenje bi dovelo do toga da se veći broj ljudi angažuje u privrednom sektoru, a to bi doprinelo i povećanju stope nataliteta, koja je u Južnoj Koreji izuzetno niska.

Imajući u vidu sve iznete činjenice i to da bi bilo veoma teško kontrolisati migraciju stanovnistva sa severa na jug, postavlja se pitanje da li vredi podneti sve žrtve za bududće eventualno ujedinjenje.

Što se tiče starijih generacija, koje se sećaju života pre nego što je Korejsko poluostrvo podeljeno, one žele da ponovo vide ujedinjenu zemlju, oni mladji koji nisu toliko emotivno vezani, mogli bi da pomisle da troškovi budućeg ujedinjenja sa severom prevazilaze eventualnu korist.