SAD ne daju novac za spas evrozone

Lideri evrozone složili su se da obezbede 150 milijardi evra u vidu bilateralnih zajmova MMF-u da bi povećali njegov kapacitet za borbu protiv krize.

Oko 50 milijardi evra se očekuje od evropskih zemalja koje nisu članice evrozone, a moguć je i doprinos zemalja van Evrope.

"Vašington ne može da obezbedi bilateralne zajmove MMF-u bez odobrenja Kongresa, tako se to radi u SAD. Nema šanse da se to ostvari i američke vlasti su to uvek jasno govorile", naveo je Šojble. Tržišta traže dokaze da evrozona ima dovoljno raspoloživih sredstava da zaštiti velike države poput Italije i Španije, ukoliko one ne budu mogle da obezbede finansiranje.

Šojble kaže da je "od izbijanja dužničke krize u nekim zemljama evrozone prošle godine, MMF veoma velikodušno pomagao u pokušajima da se Evropa stabilizuje..."

"Ukoliko želimo da se to nastavi, fondovi u okviru MMF-a moraju biti ojačani, a Evropa je ukazala da je spremna da obezbedi do 200 milijardi u vidu dodatnih zajmova da bi se uvećao glavni fond MMF-a", izjavio je nemački ministar.

On je dodao da je Britanija, koja nije članica evrozone, obećala da će dati svoj doprinos, dok stav Kine još uvek nije jasan, mada ta zemlja "nije navela da ima nešto protiv".

EU od Britanije traži 31 mlrd. evra

Ministri finansija Evropske unije će od Britanije zatražiti da priloži iznos od 30,9 milijardi evra u paket Međunarodnog monetarnog fonda za spas zajedničke evropske valute.

(European Union)

Jedan neimenovani zvaničnik EU je Telegrafu otkrio da će od Britanije biti zatražena ta injekcija gotovine na sastanku ministara finansija evropskih zemalja o 200 milijardi evra vrednom paketu čije je osnivanje dogovoreno na samitu EU 8. i 9. decembra.

Ukoliko Britanija na to pristane, ta zemlja će postati drugi po veličini donator paketa, iza Nemačke na prvom mestu i na istom nivou kao Francuska.

Sa druge strane, britanski premijer Dejvid Kameron, koji na samitu EU nije prihvatio plan promene sporazuma Unije, čiji je cilj da se spase zajednička evropska valuta, više puta je ponovio obećanje da neće direktno finansirati fond za pomoć prezaduženim članicama.

Britanija se do danas već obavezala na zajmove i garancije za Grčku, Irsku i Portugaliju u vrednosti od 14,3 milijarde evra.