Srbija će morati da uvozi pšenicu?

Stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije kaže da će ove jeseni pšenicom biti zasejano svega 420.000 hektara, što su nezapamćeno male površine pod hlebnim žitom u našoj zemlji.

Do sada je pšenicom posejano 400.000 hektara, što je "malo i ispod svih očekivanja", jer je bilo prognozirano da će ove godine za tu žitaricu biti izdvojeno oko 500.000 hektara.

Dugoročan plan je bio da se površine pod pšenicom povećaju na 600.000 hektara, ali su ratari ove godine zasejali rekordno male površine, i pored toga što je vlada učinila sve što je bilo u njenoj moći da ih zainteresuje za taj vid proizvodnje, rekao je Gulan.

On je objasnio da vremenske prilike ove godine ratarima "nisu išle na ruku", jer je zemljište bilo dosta suvo i tvrdo, ali i da zabrinjava činjenica što proizvodjači nisu ni bili zainteresovani za setvu.

Gulan je napomenuo da je optimalni rok za setvu pšenice bio 25. oktobar, a do tada posejano žito dobro i izgleda, posebno sorte koje su stvorene u instituima.

"Kvalitetnog sortnog semena je bilo u Instititutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ali seljacima je to bila skupa setva, skuplja od lanjske za oko 30 odsto" i "besparica je uzela danak", rekao je Gulan.

Kako je objasnio, zbog nedostatka novca, dobar deo posejane pšenice je ,,tavanka'', pa ni ona ne može doneti berićet. Gulan je naglasio da stručnjaci, iako je optimalan rok za setvu prošao, preporučuju da se ona nastavi kako bi dobili više na površinama.

"Sve što se sad seje ne obećava bogat rod, ali uvek će nešto da nikne… bolje i to nego da njive ostanu nezasejane…", naveo je Gulan. On je podsetio da je prethodna žetva bila izuzetno dobra, te je na 491.000 hektara, uz prosečan hektarski prinos od 4,1 miliona tona proizvedeno ukupno oko 2,2 miliona pšenice, što je omogućilo zadovoljavanje domaćih potreba i izvoz 650.000 tona hlebnog žita.

Gulan je podvukao da je neophodno obezbediti kontinuiran izvoz pšenice iz Srbije na svetsko tržište u količini od bar 500.000 tona, jer ukoliko nema kontinuiteta, pozicija se gubi, a naše mesto zauzimaju drugi izvoznici.