Kostiću šećerane nisu dovoljne

Njegova MK grupa već je vlasnik šećerane „Bačka“ u Vrbasu, a ovih dana u igri je za kupovinu šećerane „Helenik šugara“ u Crvenki i Žablju, kao i za vrbaski „Karneks“. Ukoliko se ove transakcije završe uspešno, ovaj Vrbašanin po rođenju postaće najveći poslodavac u ovoj opštini.

U zvaničnoj biografiji ovog biznismena, o kome se uglavnom sve zna, i koji podjednako puni stranice privredne i žute štampe, piše da je rođen je 25. avgusta 1959. godine. Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Na čelu je „MK grupe“, poslovnog sistema koji ima više od 35 preduzeća i zapošljava oko 4.000 radnika. Grupa je u 2010. godini imala promet preko 500 miliona evra.

Predsednik je udruženja poslodavaca „Poslodavac”, predsednik Srpsko-beloruskog poslovnog saveta i član brojnih domaćih i međunarodnih poslovnih udruženja.

„Počeo sam da radim jako davno. Nisam imao ni petnaest godina. Pamtim vreme kad sam istovarao džakove cementa za silose u ’Vitalu’. Radilo se od ujutro do uveče. Nas dvojica smo iznosili na leđima i po osamdeset tona. Imao sam šezdeset kila. Džak teži pedeset. Ruke od lakta naniže nisam osećao. Bilo je leto, dlake u nosu su nam bile zacementirane od prašine. Satima nismo mogli to da iščistimo.“

Poslovna iskustva nastavio je da stiče i na fakultetu.

„Svi studenti Ekonomskog fakulteta bavili su se sitnim švercom. Kupovali smo džins u Italiji i preprodavali ga u Mađarskoj. Bila su to moja prva praktična iskustva iz eksport-importa. Moja generacija na fakultetu mogla bi se nazvati dobrom berbom.“

Kaže da u Vrbasu nije mogao da se zaposli pa je počeo sopstveni biznis otvaranjem odžačarske radnje.

U javnosti je postao poznat po jednoj od prvih privatizacija kada je za po tri evra kupio tri šećerane posle čega je nazvan „kraljem šećera”. Svojevremeno za njim je bila raspisana poternica jer se nije odazvao pozivu da dođe na razgovor u Odsek za suzbijanje privrednog kriminala novosadske policije. Uhapšen je na crnogorsko-hrvatskoj granici, potom priveden u Novi Sad i zatim pušten posle nekoliko sati kao da za njim nikada nije ni bila raspisana poternica.

Optužen je da je neovlašćeno prodao 6.000 tona šećera koji je bio u vlasništvu NIS-a, i na tome zaradio tri miliona evra, kao i da je pogrešno prikazao nabavku polovne opreme za preradu šećerne repe od hrvatskog preduzeća „Belje”. Međutim, ove optužbe nisu imale sudski epilog. Označen je i kao isključivi krivac za „šećernu aferu” kada nam je EU stopirala beneficirani izvoz šećera.

Miodrag Kostić je do 2000. godine bio direktor Demokratske stranke, a posle petooktobarskih promena, bar javno, nije se eksponirao u političkom životu.