Srbiji od Holivuda 20 mil. dolara

Iako nam stranci svake godine ostave duplo više novca nego prethodne, država ne daje stimulanse koji bi privukli najveće svetske kuće.

Samo od jednog filma Srbija bi mogla da dobije i do 20 miliona dolara, i to bez ikakvog ulaganja.

U poslednjih pet godina u Srbiji je snimano dvadesetak stranih filmova, a prema podacima Srpske filmske asocijacije, prihod koji Srbija dobije od stranih filmadžija svake godine se udvostruči. Tako je 2007. u našu zemlju ušlo oko tri miliona dolara, a prošle godine čak 21 milion. Milica Božanić iz Srpske filmske asocijacije kaže da neke filmske kompanije ovde ostave i po četiri miliona dolara, a da je snimanje značajno jeftinije nego u okolnim zemljama.

"Filmovi se snimaju i u Mađarskoj, a Rumunija i Bugarska takođe privlače strane produkcije. Ali im je kod nas snimanje i do 30 odsto jeftinije. U proseku zaposle od 100 do 200 naših ljudi, a veće produkcije čak i 500. Pored toga, svaki dinar uložen u filmsku produkciju indirektno stvori još 2,5 dinara u ekonomiji, putem upošljavanja ostalih grana industrije kao što su građevina, saobraćaj, ugostiteljstvo ili tekstilna industrija", objašnjava Božanićeva.

U ovom biznisu nema mnogo ulaganja ali je zarada velika. Tako je naša kompanija "Vork in progres" prošle godine državi donela više od osam miliona evra. Vlasnica te kuće Anđelka Vlaisavljević kaže da se za nas interesuju i veliki holivudski studiji, ali da ih je teško zadržati kada vide da za njih nema nikakvih pogodnosti, a čak ne mogu da dobiju ni neke lokacije.

Ona navodi da je "Foks već bio u izviđanju i mi se borimo da dođu i snime jedan veliki film. Ali nam je nedavno saopšteno da od obećane stimulacije države nema ništa tako da ćemo izgubiti film čiji je budžet 80 miliona dolara. Od toga bi samo u Srbiji potrošili 20 miliona za četiri-pet meseci".

"Mi već dve godine pokušavamo da izdejstvujemo stimulaciju, jer je ovo veoma isplativ biznis. Ne postoji sistem ni kada su dozvole za snimanje u pitanju. Ostavljeni smo na milost i nemilost ljudi koji upravljaju pojedinim institucijama. Neko je spreman za saradnju, a neke objekte prestali smo da nudimo jer znamo da ih nećemo dobiti dok se ljudi u njima ne promene", kaže Vlaisavljević.

Kakav odnos ima država prema ovom poslu govori i to da do pre dve godine nismo imali ni udruženje koje bi se ozbiljno bavilo promocijom lokacija u Srbiji, sve dok američki USAID nije u jednoj analizi ocenio da tu možemo biti konkurentni u odnosu na druge.

Tako je Srpska filmska asocijacija počela da se bavi promocijom koja očigledno ima uspeha, ali i da predlaže državi šta bi mogli da učinimo da privučemo strane filmadžije. Međutim, uprkos obećanjima, Vlada Srbije nije ispunila dogovoreno.

"Jedan od odlučujućih faktora u svetu filma su podsticaji, gde se deo novca koji potroše strane ekipe njima vraća na kraju. To postoji u 40 zemalja sveta, a kod nas je usvojen predlog da ako strane produkcije potroše više od dva miliona evra u Srbiji, da im se vrati 15 odsto te potrošnje. To je usvojeno u Vladi Srbije još u februaru, ali nije počelo da funkcioniše", kaže Božanićeva.