Gde smo mi u Libiji posle Gadafija?

Naime, sa Gadafijevom Libijom poslovali smo aktivno još od vremena SFRJ i ta saradnja nije prestajala ni tokom svih promena koje su se odigrale na ovim prostorima poslednjih decenija.

Naši radnici su gradili brojne objekte u toj zemlji, naši lekari lečili libijske građane, a njihovi studenti su se školovali na našim fakultetima.

Baš nekako uoči početka nemira u toj zemlji intenzivirana je priča o velikim libijskim investicijama i šansi za našu industriju da tamo gradi bolnicu poput našeg VMA, namenskoj industriji za izvoz opreme, građevinarima koji bi gradili brojne objekte...

Međutim, Gadafijev režim je silom ugušen i sada nove snage preuzimaju vođenje zemlje bogate naftom. Očekuje se da upravo taj, naftni, sektor ubrzo između sebe podele velike zapadne kompanije i na tom polju nemamo šta da tražimo.

Ali, ima li Srbije šansi da se vrati na libijsko tržište?

Zorica Jakić, zadužena za međunarodnu saradnju u Privrednoj komori Srbije, kaže da ”mi pomno pratimo i čekamo da vidimo dalji razvoj situacije u Libiji” i dodaje da se u vezi privredne saradnje sa Libijom razmišlja u dva pravca.

”Prvo, da li sada dok je ovakva situacija i dok još uvek nisu uspostavljene trajnije forme vlasti možemo da urgentno napravimo neku varijantu za isporuku onoga što je njima sada neophodno, kao što su lekovi koje smo i inače isporučivali i ove godine, hrana i bilo šta što može da pomogne da se njihovi problemi reše”, kaže ona.

Jakić objašnjava da ”za tu vrstu isporuka i usluga sada oni imaju novca jer su Libiji odmrznuti određeni fondovi i namenski opredeljeni da im se obezbede osnovne usluge i snabdevanje tržišta i stanovništva”.

”Nakon svega što se desilo u Libiji jasno je da su njima odmah potrebni građevinski radovi i obnova zemlje i što se tiče infrastrukture, raznih objekata, poput administrativnih, bolnica, škola”, kaže ona.

Zorica Jakić smatra da je naša moguća šansa poljoprivreda i dodaje da treba da razmišljamo na tu temu ”jer poljoprivreda nije tako interesantna zapadnim zemljama. Oni su više usmereni na druge sektore i možda je tu neka naša mogućnost”.

Drugo, dodaje ona, "na duži rok moramo prvo da napravimo uvid i presek u poslovanju svih naših kompanija koje su tamo radile”.

Stručnjak PKS napominje da "srpske kompanije tamo nisu bile ni u jednom segmentu nosioci ugovora. Bili smo na jednom projektu podizvođači, a ostale naše firme koje su tamo radile ili su se bavile izvozom i uvozom ili su to firme tipa projektnog biroa ili pružanja usluga na remontima njihovih naftnih i petrohemijskih postrojenja”.

Ona kaže da ”Srbija nije toliko ugrožena jer mi nismo tamo ni ugovorili niti smo u realizaciji nekog velikog projekta pa da sada trpimo štetu zbog toga”, ali dodaje da ipak treba da se napravi presek i da se vidi koliku su štetu naša preduzeća zabeležila zbog prekida radova.