Inflacija pada uprkos merama Vlade

Šoškić, međutim, dodaje da su one sada, sa ovim poslednjim poskupljenjem gasa, već na 10,3 odsto.

"Da su cene pod kontrolom države rasle do gornje granice godišnjeg rasta, odnosno devet odsto, mi u septembru ne bismo imali godišnju inflaciju od 9,3 odsto, već skoro čitav procenat nižu od toga", objašnjava on.

On kaže da je inflacija u septembru ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, jednocifrena, dok je u prethodna tri meseca bila negativna na nivou od - 0,4 odsto. "Pred nama su meseci daljeg pada godišnje inflacije, pored ostalog, i zbog statističkog efekta rasta bazne vrednosti inflacije, jer ulazimo u mesece u kojima je prošle godine inflacija bila visoka", navodi guverner NBS.

Komentarišući to što je Vlada odobrila poskupljenje gasa, uprkos jasnim signalima da ova firma ima problema sa neracionalnim poslovanjem, Šoškić kaže da cene u javnom sektoru treba menjati samo ako smo sigurni da smo izvršili restrukturiranje i racionalizaciju tih preduzeća.

"Verujem da prostora za racionalizaciju poslovanja domaćih javnih preduzeća, po pravilu, ima veoma mnogo. Svakako je lakše podići cene i prevaliti sopstvenu neracionalnost na potrošače, ali to ne sme da bude naše opredeljenje, posebno što su u pitanju preduzeća koja su često u monopolskom položaju na tržištu", smatra on i dodaje da će rast cene gasa uticati na inflaciju najmanje za 0,2 odsto.

Na pitanje kako je moguće očuvati rast cena u planiranim okvirima i kurs pod kontrolom, ako je upravo usvojen rebalans budžeta kojim je minus države povećan za oko 22 milijarde dinara, koje idu isključivo u tekuću potrošnju. on kratko odgovara da je "stav NBS poznat".

"Verujemo da je potrebno da deficit bude mali, dugoročno održiv i da se u strukturi javne potrošnje podigne nivo za kapitalne izdatke koji su usmereni u infrastrukturu. Sličan stav ima i Vlada, ali je bez poreske reforme i ozbiljnijih strukturnih reformi teško obezbediti ispunjenje ovih važnih i dugoročno korisnih principa upravljanja javnim finansijama", navodi prvi čovek centralne banke.

Nije naše da brinemo o zaduživanju

Na pitanje šta NBS može da uradi da bi sprečila evetualna nova zaduživanja države, Dejan Šoškić odgovara da "posao NBS nije da dozvoljava ili ne dozvoljava državi da se zadužuje. To je posao, pre svega, parlamenta, ali i odgovorne vlade i Fiskalnog saveta".

"Ono što je u nadležnosti NBS je da pratimo i kontrolišemo kretanje kreditne aktivnosti u zemlji, ne samo zbog stabilizacije cena, već i zarad održavanja finansijske stabilnosti. To je vrlo važno, posebno u zemljama poput Srbije koje još uvek imaju visoki stepen evroizacije kredita u finansijskom sistemu", kaže on. Šoškić dodaje da je glavni doprinos NBS održavanju javnog duga u planiranim okvirima to da se kroz nisku inflaciju i stabilan finansijski sistem kreira zdrav okvir za dinamičan i održiv ekonomski rast zemlje.

Na kritike da NBS uporno odbija da umanji obaveznu rezervu, koju deo Vlade vidi kao jedinu šansu za povoljne kredite, guverner odgovara rečima da je "država zadužena za kreiranje dobrog poslovnog ambijenta. U tom domenu postoji dosta toga što je moguće unaprediti".

"Pametno strukturisanje buduće razvojne banke Srbije, na način da u svom poslovanju bude otporna na političke pritiske, bio bi korak u dobrom pravcu. Istovremeno, u kratkom roku, mislim da je najvažnije da država izmiri svoje obaveze na svim nivoima prema privatnom sektoru i još jednom razmotri da li su realno moguće alternative postojećem modelu naplate PDV", smatra Šoškić.