Metro ostvarenje "beogradskog sna"

Tada će, prema najavama predstavnika gradskih vlasti, biti otvorena prva linija metroa od Ustaničke ulice do Zemuna.

Ostvarenje "beogradskog sna" je u rukama Francuske, koja je izrazila spremnost da iz sredstava Fonda za studije za pomoć privatnom sektoru donira oko tri miliona evra za izradu studije izvodljivosti za izgradnju metroa.

Planirano je da tu studiju izvodljivosti uradi francuska projektantska kuća Ežis rejl, koja bi posao trebalo da obavi za 15 meseci, dok bi u izgradnji metroa učestvovala, takođe, kompanija iz "zemlje galskih petlova" - Alstom transport, koja je tokom 70 godina postojanja izgradila više od 40 metro sistema.

Gradonaccelnik Beograda Dragan Đilas kazao je u avgustu prošle godine da bi bilo "realno da metro počne da se gradi u drugoj polovini 2012. ili početkom 2013. godine". Beogradska metro mreža trebalo bi da bude dugačka 36 kilometara, sa 55 stanica i da se nalazi pod zemljom u starom delu grada, dok na Novm Beogradu ima uslova da bude na površini.

Prema ranijim podacima, za deonice metroa u starom i novom delu grada bilo bi utrošeno oko 130 miliona evra, za podzemne stanice oko 170 miliona evra, dok bi depo na Novom Beogradu koštao 17 miliona, a napajanje električnom energijom i signalizacija 38 miliona evra.

Kompozicije metroa bi se, u proseku, kretale brzinom od 28,2 kilometra na sat, što znači da će putovanje od prve do poslednje stanice trajati 26 minuta. U Moskvi je prosečna brzina 42 kilometara na sat, a u Vašingtonu oko 53.

Prva trasa trebalo bi da ide od Ustaničke do Tvorničke ulice u Zemunu, dok bi druga trasa trebalo da ide od Banovog brda do Pravnog fakulteta. Predviđeno je da bi te dve linije trebalo da se spajaju kod novog mosta kod Ade, odakle bi se linija možda produžila do Bloka 45.

Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je još 1972. godine, a godinu dana kasnije formiran je Sektor za metro, koji je 1982. godine, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa zaokružio idejna rešenja za prvu etapu gradnje.

Od izgradnje metroa, međutim, odustalo se nakon samo tri godine, kada je lansiran plan "Tramvaj za 21. vek", prema kome je gradski saobraćaj počivao na osovini automobili - tramvaji gradskog saobraćaja.

O izgradnji metroa ponovo je 1997. godine progovorio tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a početkom 2000. godine u opticaj je ušla ideja o izgradnji lakog šinskog sistema.